Ovako politički analitičar Đorđe Vukadinović komentariše sastanak najviših američkih diplomata, koji su se 13. aprila okupili u Tirani da bi, kako je zvanično saopšteno, razgovarali o regionalnim i globalnim prioritetima.
Naš sagovornik, kako kaže, ne misli da je okupljanje ovakve vrste presedan. Međutim, ovo je prvo ovakvo okupljanje u regionu, a uz to tajming i sastav govore o tome da sastanak svakako ne može da se nazove rutinskim ili formalnim.
Ambiciozni projekti američke diplomatije na Balkanu
Nema nikakve sumnje da američke diplomate imaju želju da intenziviraju politiku svoje države u regionu, naglašava Vukadinović, i to u regionu Balkana koji prevazilazi uobičajeni termin „Zapadni Balkan“.
„Ovo je znatno ambiciozniji projekat. Vidimo da je tu i američki predstavnik u Grčkoj i otpravnik poslova američke ambasade u Hrvatskoj. tako da to već povećava pozornost i podiže nivo, značaj i intenzitet skupa, pogotovo i s obzirom na neka imena koja spadaju u „tešku kategoriju“ američke diplomatije“, ističe on.
Prioritet Amerikanaca: Suzbiti Rusiju i „obuzdati“ Srbiju
Uostalom, i činjenica da je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil vraćen iz penzije da bi preuzeo diplomatsku misiju u Beogradu, pokazuje da je Sjedinjenim Državama dodatno i posebno stalo do Balkana, što najčešće nije dobra vest, dodaje naš sagovornik.
I ambasadori u nekim drugim zemljama regiona prevazilaze realni politički značaj zemalja u kojima se nalaze.
„Mislim da je, da to kažemo neuvijeno, iako nemamo nikakve direktne informacije, reč o pokušaju i želji da se još čvršće koordinira američka politika u regionu i još jače, na viši nivo podigne ono što se u Vašingtonu zove borba protiv ’malignog ruskog uticaja’“, objašnjava Vukadinović.
Unutar borbe protiv uticaja Moskve, dolaze i dodatni napori za koordinaciju dodatnih pritisaka na Beograd, da se i on u što većoj meri priključi toj borbi, dodaje naš sagovornik.
„Dakle, to okupljanje je direktno i sigurno antiruski motivisano. Siguran sam da je bilo i drugih tačaka dnevnog reda, ali nema sumnje da je ovo bila osnovna – da se vidi kakav je i koliki je uticaj Moskve u zemljama regiona, da se vidi koje se mere preduzimaju protiv toga i šta još može u tom smislu da se dodatno učini. I glavna stvar unutar te tačke jeste Srbija, odnosno KiM. Ne bi me iznenadilo da je, a to je gotovo evergrin američke diplomatije, šta se radi na planu zemalja članica EU koje još nisu priznale Kosovo i u tom smislu indikativno je prisustvo i američkog ambasadora u Grčkoj“, kaže Vukadinović.
Živa američka diplomatska aktivnost u Albaniji
Sastanku američkih ambasadora u Tirani prisustvovali su, pored domaćice Juri Kim, ambasador u Srbiji Kristofer Hil, otpravnik poslova Ambasade SAD u Hrvatskoj Mark Fleming, ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke, ambasadorka u Severnoj Makedoniji Angela Ageler, ambasador u Grčkoj Džordž Cunis, kao i ambasadori SAD u Bugarskoj Kenet Merten, u BiH Majkl Marfi i u Prištini Džefri Hovenijer.
Osim njih, tu su bili i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kao i specijalni izaslanik i koordinator Centra za globalno angažovanje pri američkom Stejt departmentu Džejms Rubin.
Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer nazvao je sastanak dobrom prilikom da se razgovara o regionalnim i globalnim prioritetima SAD.
„Hvala mojoj prijateljici i koleginici ambasadorki Kim što nas je ugostila u Tirani. Bila je to divna prilika da razgovaramo o našim regionalnim i globalnim prioritetima, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu, energetske mogućnosti kao i jačanje demokratskih institucija i borbu protiv korupcije“, napisao je Hovenijer na Tviteru.
Eskobar nije propustio priliku da se, uoči lokalnih izbora u Albaniji zakazanih za 14. maj sretne i sa albanskim zvaničnicima i tom prilikom, on je pohvalio ulogu Albanije u postizanju dogovora između Beograda i Prištine u Briselu i Ohridu.
„Vidimo veoma važnu ulogu Albanije u regionalnoj stabilnosti, što se sada i dokazalo“, istakao je Eskobar.