Zamenik ministra spoljnih poslova, kao primer je naveo situaciju u baltičkom regionu, koji se naporima NATO-a pretvorio iz mirnog područja u zonu vojnog rivalstva. Gruško je naglasio da Rusija na sve moguće načine pokušava da normalizuje situaciju u Baltičkom moru, ali nijedan predlog Moskve nije razmotrila Severnoatlantska alijansa.
On smatra da povećanje dužine granice između Rusije i NATO-a koja je nakon ulaska Finske u alijansu dostigla 1.200 kilometara, višestruko povećava rizike od sukoba.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je primetio da širenje NATO-a primorava Moskvu da preduzme mere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, kako taktičku tako i stratešku. Moskva nastavlja da prati situaciju u Finskoj nakon njenog ulaska u vojni blok, uzimajući u obzir razvoj događaja, preduzeće se potrebne mere.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je ranije naglasilo da bi pristupanje Finske NATO-u negativno uticalo na odnose Helsinkija i Moskve, Rusija će biti prinuđena da preduzme uzvratne mere kako bi zaustavila pretnje.