On je na obeležavanju godišnjice proboja Sremskog fronta, u spomen kompleksu ''Sremski front'' u Adaševcima kod Šida rekao da sloboda bez dostojanstva, samostalnosti, nezavisnosti i nije sloboda.
Prema njegovim rečima, Srbija danas, sećajući se svoje slavne prošlosti i ratne epopeje u kojoj je nizala i žrtve i pobede u čitavom 20. veku, u 21 veku korača svesna da nas je malo da vodimo ratove, da smo te lekcije odavno prevazišli i izučili, da joj je mir preči nego išta i da je slobodu već odavno pretplatila milionima svojih nevinih žrtava i onih koji su branili rodno ognjište.
Selaković je rekao da, iako ima iskustva u držanju beseda, da mu je danas bilo teško da izgovori bilo koju reč.
''Činjenica je da je na Sremskom frontu nacistički okupator zajedno sa najvernijim sinovima koji su još 1941. godine izdali zajedničku državu i formirali svoju kvazi-državu doživeo potpuni i presudni udarac i slom. Upravo ovde na Sremskom frontu srpski narod udario je konačni pečat svom antifašizmu i antinacizmu kao istorijskom opredeljenu generacija i pre i posle Sremskog fronta'', rekao je Selaković.
Podseća da je na Sremskom frontu neprijatelj bio nadmoćniji kao i da su srpske snage imale najjače oružje "u srcima, rodoljublju, patriotizmu", zbog čega se potomci okupljaju tu svake godine da se sete junaštva predaka.
''Jer to uistinu jeste junaštvo i kada prođu decenije, kada nestanu ideologije, kada izgube revolucije ostaje junaštvo, a to je junaštvo pripadnika Narodne oslobodilačke vojske Jugoslavije - najviše srpskih, ali i makednoskih partizana koji su ovde bili i naše braće po oružju u tom trenutku pripadnika i Sovjetske crvene armije i Bugarske narodne armije'', rekao je ministar.
Dodaje da su brojevi strdalih strašni i da je tamo stradalo najmanje 13.400 partizana i još 4.000 onih koji nikada nisu identifikovani i čija imena nikada nisu upisana.
''Dvadeset prva i Dvadeset druga srpska brigada koje su učestvovale u borbenim dejstvima sačinjene od te mladeži, imale su istorijsku ulogu ne samo da probiju Sremski fornt, nego i da budu prve vojne formacije koje su ušle na teritoriju nacističko -ustaške tvorevine zvane logor Jasnovac'', rekao je Selaković.
Prisutne je pozdravio u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
''Naše je da se ovde okupljamo i čuvamo sećanje na naše heroje i njihovu borbu, da se ponosimo time što naši preci nisu nikoga napadali, već branili svoje i naše je da gajeći to sećanje vodimo politiku kojoj je cilj da ovakva mesta i događaji i herojske žrtve nikada ne zaboravimo i da se ovakve stvari u istoriji nikada više ne ponavljaju'', rekao je Selaković.
Prema njegovim rečima koliko Srbija može da bira, toliko je za to i istakao da ako neko drugi ne misli tako i nameće Srbiji nešto, uvek će sesti za sto da razgovaraju.
''Uvek ćemo znati da cenimo i svoju slobodu, ali i mir, da mirimo jedno i drugo, da čuvamo otadžbinu, jer se ona čuva svakoga dana u miru, a brani se kada je neko napadne. Tako je bilo i te 1944. i 1945. godine. To su 172 dana borbi - ko bi verovao šest meseci posle oslobođenja Beograda da su ovde i dalje bili krvnici i neprijatelji. Sremski front nije bio jedna već 7. linija fronta i trebalo je svih sedam slomiti. Zato je i trebalo toliko vremena'', rekao je Selaković.