Republika Srpska ne želi da BiH postane članica NATO-a i obustaviće sve aktivnosti u vezi sa saradnjom sa severnoatlantskom alijansom, najavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Ignorisanja stavova Srba
Ovakva odluka nekome može da izgleda kao radikalan potez, međutim, ako se uzme u obzir koliko dugo se Republika Srpska protivi ulasku BiH u NATO, kao i ignorantskog odnosa američkih i britanskih diplomatskih predstavnika u Sarajevu prema političkoj volji srpskog naroda, ona nije neočekivana, kaže stručnjak za međunarodne odnose Srđan Perišić.
Prema njegovim rečima, američka i britanska ambasada u BiH ponašaju se kao da u toj zemlji postoji konsenzus o pristupanju NATO-u. To, međutim, nije tačno, jer se Republika Srpska protivi tome, a odluka da Srpska prekine svaku saradnju sa Alijansom iznuđena je željom da zajedničke institucije konačno počnu da poštuju volju i srpskog entiteta.
Ali, razlozi za ovakvu odluku, prema Perišićevim rečima, su dublji. On ih nalazi u odnosu prema stavovima političkih predstavnika iz Republike Srpske i podseća da se predstavnici Bošnjaka u spoljnoj i odbrambenoj politici ponašaju mimo odluka Predsedništva BiH.
Ministri spoljnih poslova i odbrane, koji su iz redova bošnjačkog naroda samostalno donose odluke, učestvuju na sastancima u američkoj bazi Ramštajn, gde se dogovara vojna pomoć Ukrajini, a da Predsedništvo BiH nije o tome donelo nikakvu odluku. U tome imaju podršku člana Predsedništva iz redova bošnjačkog naroda Denisa Bećirovića.
„Predstavnici Bošnjaka su i u novoj vlasti nastavili da rade ono što je radila SDA u prethodnom četvorogodišnjem mandatu, sa njihovim ministrima spoljnih poslova i odbrane“, naglašava Perišić.
Prema rečima političkog analitičara iz Banjaluke Anđelka Kozomare, Dodik je izjavu dao revoltiran stalnim, gotovo svakodnevnim mešanjem američkog ambasadora Majkla Marfija u unutrašnja pitanja u BiH. Marfi je rekao da je BiH na trajnom putu učlanjenja u NATO i da to niko ne može da zaustavi. Kao odgovor, dobio je Dodikov stav o prekidu saradnje.
„Marfi zaista, kao što je Dodik rekao, kao da je formirao opozicionu partiju, a ne ambasadu“, komentariše Kozomara.
Pritisci na Srpsku biće nedelotvorni
I dok Kozomara smatra da je prekid saradnje sa NATO teško izvodljiv poduhvat, jer je Alijansa duboko involvirana u BiH, Perišić smatra da tako nešto može da se uspešno izvede.
Pre tri godine politički predstavnici Srpske uspeli su da preimenuju Komisiju za integraciju BiH u NATO u Komisiju za saradnju sa NATO, podseća on.
„Ali, NATO, američka i britanska ambasada ponašaju se kao da u BiH postoji saglasnost svih, i RS i FBiH, svih političkih opcija i svih građana da BiH postane članica NATO, što nije tačno. Taj konsenzus ne postoji već trinaest godina – od 2010. Republika Srpska to blokira na svaki mogući način, raznim metodama“, ističe Perišić.
Naš sagovornik dodaje da očekuje pritiske na Srpsku, ali da će oni biti nedelotvorni. Pre će biti da će pritisak Banjaluke da konačno počnu da se poštuju odluke građana Srpske uroditi plodom, zaključuje on.
Američka ambasada je u saopštenju upozorila Dodika da Zakon o odbrani iz 2005. obavezuje vlasti u BiH da sprovode aktivnosti potrebne za pristupanje BiH NATO-u. Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara podseća da je iste godine vlast koju su činili SDS i PDP potpisala sporazum o saradnji sa NATO, na osnovu čega je trajala saradnja.
„Taj Sporazum o saradnji ne podrazumeva članstvo u NATO-u, nego samo saradnju u tehničkom i operativnom smislu, odnosno zajedničke vojne vežbe koje se održavaju svuda , pa i u Srbiji, na primer. Dakle, saradnja je jedno, a članstvo u NATO-u je nešto drugo“, objašnjava Kozomara.