„Nemačku kao industrijsku snagu sve više slabe, sve je slabija i slabija konkurencija. Evropa se sve više otvara za uvoz robe iz SAD, seje se neprijateljstvo, a sa odlaganjem sukoba dolazi do situacije u kojoj će saradnja između Rusije sa njenom jeftinom sirovinom i Zapadom biti, najblaže rečeno, nemoguća“, rekao je on.
Naveo je da je veliki cilj konflikta, takozvano „ujedinjenje“ Evrope i dodao da kako bi se nahranio „glavni Zapad“ – Amerika, Velika Britanija, nekoga je potrebno podeliti i pojesti.
Istakao je da je 90-ih Istočna Evropa bila kandidat za to. Bilo je moguće da se ukloni gvozdena zavesa i uništi proizvodnja u istočnom bloku sa sloganima da je to sve u cilju otvaranja ekonomija, integracija, ulaska u „klub bogatih", direktnih stranih ulaganja i drugo.
I tada je istočni blok naivno dopustio stranim agentima da utiču kako bi pomogli lokalnim političarima i ekonomistima da unište te ekonomije. To je dovelo do otvaranja istočnog bloka kao tržišta za zapadnu robu, prebacivanja velikog kapitala u tom pravcu i to je u suštini - ono što je moglo da nahrani Zapad.
„Amerika je 90-ih godina prvi put posle mnogo godina imala višak sredstava. To se dogodilo upravo zahvaljujući 'razbijanju’ istočnog bloka na delove. I nakon svih ovih godina istočnog bloka nema, ali Amerika mora ponovo da se nahrani nečim. Američkog proizvođača treba nečim nahraniti, a američki potrošač treba da održi svoj životni standard“, zaključio je bugarski ekonomista.