Amerikanci stalno misle da je to što gube uticaj u svetu posledica nečijih propagandnih aktivnosti, najčešće ruskih ili kineskih. Tako je i u slučaju Srbije, ističe naš sagovornik. Međutim, oni ne mogu da prihvate da suština njihovog problema u Srbiji ne leži u nečijoj „propagandi“, već u američkim postupcima i ponašanjima.
Uz pomoć izdvojene sume, američki spoljnopolitički stratezi iz Biroa za demokratiju, ljudska prava i radna pitanja Stejt departmenta žele da finansiraju projekte koji imaju za cilj podršku građanskom angažovanju i osnaživanju srpske omladine.
„Cilj ovog projekta je da oživi poverenje javnosti u demokratske instrumente i institucije kroz uključivanje mladih u društvene procese“, navodi se u saopštenju.
Stejt department je uveren da „ruski zlonamerni uticaj i dezinformisanje činjenica“ navodno podstiču ultranacionalističke pokrete u zemlji koji „odvajaju Srbiju od pristupanja EU i demokratskog napretka“.
Američki narativ ne prolazi u Srbiji
Prema Gajićevim rečima, suma od 800.000 dolara jeste mala, ali ima simboličko značenje.
„Namera da se uloži novac u „osnaživanje“ srpske omladine pokazuje svesnost da zvanični američki narativ, koji Stejt department u Srbiji pokušava da nametne kao dominantan, ne prolazi“, objašnjava Gajić.
A ne prolazi, ne zato što je nečija propaganda jača, već zato što je limit američkog ubeđivanja srpske javnosti dosegao maksimum, dodaje naš sagovornik.
Uz sve to, i vrline američke demokratije dovedene su u pitanje, pogotovo na poslednjim predsedničkim izborima, a građani danas u eri društvenih mreža i masovnih medija i sami mogu da prate američke medije i da sami donose sud o političkim procesima u SAD, tako da niko ne može da im pruži jednu ideologizovanu sliku idealizovane američke demokratije.
„Ovom sumom SAD mogu samo da plate lokalne trbuhozborce koji će papagajski da ponavljaju priču koju su inače pričali dugi niz godina, pa i decenija sa istim efektom kao i do sada“, smatra Gajić.
Avans za buduće poslove
On podseća da je u decembru prošle godine Stejt department najavio da će u Srbiju stići oko 23 miliona dolara za borbu protiv takozvanog ruskog i kineskog uticaja, kao i za druge potrebe, kao što je borba protiv korupcije, sprečavanje odliva mozgova ili izgradnja međuetničkog poverenja. Tako da bi na sumu od 800.000 dolara moglo da se gleda i kao na „nekakav mali avans“.
Upravo na primeru izgradnje međuetničkog poverenja Gajić pokazuje kako radi američka „pomoć“. Ono se gradi uvek na štetu srpskog naroda, umesto da zadovoljava sve strane, navodi on.
„I tako je po svakom pitanju. Ovo je samo jedan od primera. Oni medijski sektor zapravo pokušavaju da podvrgnu sopstvenom uticaju i da sa tim parama pojačaju delovanje sopstvenog narativa. Međutim, tu postoje limiti, jer srpsko javno mnenje ima malo ozbiljnije i duže pamćenje da bi neko sa nekim milionima i medijskim presingom mogao da ga prelomi preko noći“, kaže Gajić.
Primaoci američkih donacija u Srbiji
Prema podacima njujorške fondacije „Centar“, između 2018. i 2022. godine 167 srpskih nevladinih organizacija (NVO) primilo su više od 21 milion dolara donacija, a najviše je uloženo u borbu za ljudska prava. Među naizdašnijim donatorima bili su Fondacija Oak, Fond Braća Rokfeler i Fondacija Čarlsa Stjuarta Mota.
Od srpskih NVO, najviše novca u pomenutom periodu dobila je Fondacija „Trag“ – 7 700 000 dolara, a za njom slede Fondacija za obrazovanje Roma (980.000 dolara), NVO „Atina“ (738.135 dolara), Fondacija „Katalist“ (660.000 dolara) Rekonstrukcija Ženski fond (508.398 dolara), KANVAS (505.000 dolara), CRTA (410.000 dolara), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (364.812 dolara) i Fondacija „Slavko Ćuruvija“ kojoj je donirano 360 000 dolara.