Hofbauer je istakao da je agresijom na SRJ, po prvi put posle 1945. godine, najveći vojni savez na svetu napao jednu zemlju.
Tada je, podseća, savez od 19 članica, a medju njima tri – Mađarska, Poljska i Češka – koje su tek pristupile, ušao u rat.
"To je stvorilo presedan. Time je stvoren prostor za slične vojne operacije, odnosno agresije. SAD, pre svega, i druge članice NATO time su vratile rat u Evropu“, podvukao je Hofbauer.
Rat je, dakle, ukazuje Hofbauer, u Evropu vraćen agresijom na SRJ 1999. godine, a ne pre godinu dana, kako se tvrdi, napadom Rusije na Ukrajinu.
Na Kosovu stvoren presedan
"Tada smo imali rat koji je, kako mnogi kažu, i uzrok za ukrajinski rat. Stvorio je presedan, koji sada Rusija koristi kao izgovor. Naravno, napad Rusije na Ukrajinu predstavlja kršenje međunarodnog prava. Ali tome je prethodilo osam godina građanskog rata, koji je počeo napadima ukrajinske vojske na Slavljansk i Odesu. To, naravno, ne opravdava agresiju Rusije, ali objašnjava dugo tinjajuće tenzije“, objašnjava Hofbauer za Kosovo onlajn.
Agresijom na SRJ, smatra, počelo je "ratno razmišljanje" u politici, odnosno razmišljanje da se ratom mogu nametati politički interesi.
U vezi sa otcepljenjem Kosova, nakon rata NATO protiv SRJ, kaže da je to stvorilo problem po međunarodno pravo.
"To je bio prvi put, u posleratnoj Evropi, da je stvorena jedna nova država ratom, odnosno na osnovu vojne intervencije", primećuje.
Ističe, međutim, da se Kosovo ne može smatrati nezavisnom državom, jer se radi o protektoratu kojim upravljaju UN i EU, a kosovsku nezavisnost nisu ni priznale sve zemlje sveta, na primer, pet članica Evropske unije.
Hofbauer podvlači da je Kosovo zamrznuti konflikt, u kojem se za svoje interese bore srpska zajednica i nacionalistički nastrojeni Aljbin Kurti, ali i da to nije jedini zamrznuti konflikt u Evropi.
"Postoje i drugi zamrznuti konflikti kao što je Južna Osetija, Abhazija, a najduži takav konflikt je na Kipru, koji je zamrznut od 1974. godine. Kipar je kao takav ušao u EU, bez rešavanja teritorijalnog pitanja. To predstavlja problem, jer nije ceo Kipar pod kontrolom EU, već samo grčki", naglasio je Hofbauer.
Zato smatra da bi još dugo moglo potrajati rešavanje kosovskog pitanja.
Nadam se da će Beograd uspeti da se odupre
U vezi sa pritiscima na Srbiju da se priključi sankcijama protiv Rusije, Hofbauer se nada da će Beograd uspeti da mu se odupre.
"Lično se nadam da će moći da se odupre tom pritisku, jer sankcije smatram ekonomskim ratom. Kao državljanin Austrije, koja bi trebalo da bude neutralna zemlja, smatram nepodnošljivim da Beč podržava sankcije. Naravno da treba osuditi agresiju Rusije, i treba humanitarno pomagati Ukrajinu, ali ne i voditi ekonomski rat sa ciljem, kako kažu u Nemačkoj, do uništenja Rusije, jer to predstavlja učešće u ratu", podvukao je on.
Izrazio je nadu da Srbija neće posustati i da, podrškom sankcija, neće učestvovati u ratu, iako navodi da je pritisak ogroman, toliko da mu se čak i Švajcarska povinovala.
Kad je reč o zahtevu za ubrzanje evropskog puta Ukrajine, za šta se sve više zalažu pojedini evropski političari, Hofbauer je rekao da bi prijem Ukrajine bio "katastrofa za EU".
Podseća da se već 2009. videlo, kroz istočno partnerstvo i zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa bivšim sovjetskim republikama, da EU nije u stanju da taj proces integracije sprovede na ravnopravnom nivou.
"To je sporazum o slobodnoj trgovini jedne snažne EU i slabih ekonomija, i on vodi ka otvaranju tržišta za radnu snagu u korist Unije. Ako bi se takva zemlja primila u EU, to bi nanelo štetu toj državi, ali i samoj Uniji", uveren je Hofbauer.