Stručnjak za strateški marketing i korporativno upravljanje Mihajlo Rabrenović govorio je u „Energiji Sputnjika“ Jelice Putniković o organizacionoj razlici između javnog preduzeća i akcionarskog društva, objašnjavajući da je prednost drugog modela „jači nadzor“ svuda, pa i u EPS-u.
Jedna od razlika, govori Rabrenović, jeste način na koji je vlasništvo pravno uređeno, dok su druge razlike specifični pravno-organizacioni modeli upravljanja, kao i odnos uprave sa vlasnikom.
Mislim da su prednosti novog modela i unošenje profesionalizma u menadžment. Javna preduzeća mogu biti malo „troma“, a njihova rukovodstva se vremenom opuste. Takođe, bitno je i da naknade budu bez limita, budući da pravi stručnjaci neće dolaziti da rade za nekakve plate koje nisu adekvatne njihovom obrazovanju ili njihovoj posvećenosti.
Rabrenović ocenjuje da je potez Vlade da transformiše EPS jedan od pravaca u kojem se deluje u cilju pretvaranja Srbije u „modernije društvo“. Drugi pravci, smatra Rabrenović, podrazumevaju transformaciju ostalih preduzeća – Elektromreža i Elektrodistribucije, kao i Srbija-gasa.
Privatizacija – neminovnost ili mogućnost?
Do sada su se ovim povodom oglasili mnogi stručnjaci i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, ali je Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo da preobražaj u akcionarsko društvo ne znači ni privatizaciju, ni otpuštanje radnika. Rabrenović predviđa da će se desiti upravo suprotno – doći će do povećanja broja radnih mesta.
On navodi da ni sama eventualna privatizacija ne bi trebalo da predstavlja bauk.
Ako govorimo i o toj krajnjoj odluci, ne vidim nikakav strah od privatizacije bilo kog preduzeća, pa i Elektroprivrede Srbije.
trafostanica
© Tanjug / NEBOJSA RAUS
Stranci na čelu EPS-a
Kada je reč o rukovodstvu ove najveće i, gledano po kapitalu, najvrednije srpske kompanije, njega je do sada postavljala država, što se predviđa i novim statutom kompanije. Reforma predviđa sedam izvršnih direktora u nadzornom odboru, od kojih će jedan biti generalni, s tim što će se među njima nalaziti i stranci.
Država mora da zadrži jedan kontrolni mehanizam koji treba biti efikasan, a bez obzira na vlasništvo, uprava preduzeća mora biti odgovorna i mora se podvrgnuti transparentnim mehanizmima kontrole i uvida u poslovanje. Država mora postavljati strateške ciljeve, a upravljanje se mora odvijati kroz nadzorni i izvršni odbor kako bi se ti ciljevi sproveli. Država mora zadržati kontrolnu ulogu i doneti finalni stav jer ona predstavlja neku vrstu roditelja upravi preduzeća, zaključuje Rabrenović.