Otkrivena čudna zvezda u svemiru - do sada je postojala samo u teoriji

Zvezda neverovatno velike gustine mogla bi da pripada grupi čudnih zvezda, koje sada postoje samo u teoriji, pokazuje naučna studija astrofizičara sa Univerziteta Sao Paolo i Federalnog univerziteta ABC iz Brazila.

Istraživači Instituta za astronomiju i astrofiziku Univerziteta Tibingen u Nemačkoj prošle godine su ponovo proučavali udaljenost između Zemlje i malog tela mrtve zvezde koja se nalazi u ostatku supernove HESS J1731-347.

Udaljenost od 8.150 svetlosnih godina daleko je manja od prethodne procene koja je iznosila oko 10.000 svetlosnih godina. Zbog te nove računice, bilo je neophodno da se ponovo izračunaju i druge karakteristike tog kompaktnog objekta, posebno veličina i masa. I tako su naučnici došli do zapanjujućeg otkrića.

Duboko unutar objekta, elektroni su ugurani u atomska jezgra, čime protoni gube naelektrisanje i transformišu se u neutrone – i tako se rađa neutronska zvezda, piše „Sajens alert“.

Ukoliko je masa dovoljno velika, dodatna gravitacija prevazilazi jačinu nuklearnih sila i „zdrobi“ materiju u nešto nezamislivo, stvarajući crnu rupu. U slučaju da masa nije dovoljno velika, atomi ostaju unutar onog što je poznato kao beli patuljak.

Naučnici smatraju da je kritična granica mase u tim slučajevima nešto veća od mase našeg Sunca, odnosno oko 1,17 njegovih masa.

Zvezda XMMU J173203.3-344518 ima 77 odsto mase našeg Sunca, što dovodi do konfuzije, jer neutronske zvezde nisu tako male, što možda sugeriše da ona to uopšte i nije. Brazilski astrofizičari zato veruju da ona pripada grupi tzv. čudnih zvezda, koje se uglavnom sastoje od čestica poznatih kao strani kvarkovi.

Oni su ponovo izračunali njenu masu, promer i temperaturu na površini. Poredeći svoje rezultate za teorijama o stranim kvarkovima i modelima njihovog stvaranja u supernovama, naučnici su zaključili da ovaj objekat ima sva obeležja hipotetičke čudne zvezde.

Ukoliko se koncentriše dovoljno energije u nekoj tački, te grupe mogu da nadjačaju sile koje ih spajaju i da prerastu u nešto što je manje strukturirano. Ukoliko se, pak, ta nova struktura nađe pod odgovarajućim pritiskom, njeni kvarkovi bi mogli da predstavljaju novu formu materije koja se zove kvark materija ili kvantna hromodinamska materija.

Kvarkovi dolaze u više formi, a njihovim kombinovanjem formiraju se protoni i neutroni. Sa dovoljno pritiska, kvarkovi mogu da menjaju svoju formu i da postanu strani kvarkovi.

Na koji način izuzetno kompaktni objekti, napravljeni od stranih kvarkova, nastaju u supernovama, još nije najjasnije, mada neki modeli sugerišu da kvark materija nastaje na samom početku kolapsa.

Pod određenim uslovima, ta materija počinje da dominira i da oslobađa dodatnu energiju tokom kolapsa. Na taj način se odbacuje više mase i za sobom ostavlja i višak kvarkova.

Naučnici veruju da su starost, promer, masa i temperatura na površini zvezde XMMU J173203.3-344518 u potpunom skladu sa time da ona ima takvu čudnu kompoziciju, iako ostavljaju mogućnost da je posredi ipak nešto „normalnije“.