(Ne)jedinstveni glas Evrope i pritisak SAD: Kako se Fon der Lajen obrela uz Makrona na putu za Kinu

Upravo taj detalj je, i pre nego što je započela, njihovu posetu učinio neprijatno bizarnom.

Ovo već i stoga što nije sasvim jasno kako se Ursula fon der Lajen uopšte obrela u Makronovom društvu za put u Kinu; doduše, kad je o njoj reč, nije jasno ni kako se obrela na čelu Evropske komisije kad nije ni bila među istaknutim kandidatima za to mesto na poslednjim izborima za Evropski parlament, a i sada je kandiduju za generalnu sekretarku NATO-a uprkos tome što „i prijatelji i neprijatelji”, pisao je svojevremeno „Politiko”, „njeno upravljanje nemačkim Ministarstvom odbrane opisuju kao propast“.

A opet, već znamo da u tom svetu zapadnih pravila ne pate od viška kompetencije i demokratičnosti; eto, i Makron je u Kinu otputovao iz Francuske koja gori od nezadovoljstva i Pariza zatrpanog đubretom zbog štrajka nadležnih komunalaca, a „Fajnenšel tajms“ preneo je i ocene o „neprihvatljivim scenama“ brutalnih policijskih obračuna s demonstrantima koji su „moralno šokantni“.

Tim povodom je i Iran izrazio zabrinutost i pozvao Francusku da razgovara sa svojim građanima umesto što ih prebija. Ironija je evidentna ali i potpuno zaslužena.

Makron je, elem, prisustvo Ursule fon der Lajen u svojoj delegaciji opravdao tvrdnjom da joj je on sam „sugerisao da ga prati na putu u Kinu“ kako bi tamo govorili „jedinstvenim glasom“, međutim, uprkos Makronovoj zainteresovanosti za pratnju dama u izvesnim, najboljim godinama, ovo opravdanje ne čini se uverljivim već i zato što sličnu infantilnu potrebu predsednik Francuske nije iskazao u drugim sličnim situacijama, na primer, prilikom nedavnog putovanja u Vašington kod predsednika Amerike Džoa Bajdena. Tamo je bio s Brižit Makron, a Ursula fon der Lajen kod Bajdena je bila prošlog meseca, posle Makrona.

Intrigu u vezi s predsednicom Evropske komisije pojačava detalj na koji ukazuje portal „Blumberg“: „Način na koji Kina tretira Makrona stoji u kontrastu u odnosu na tretman Fon der Lajenove… Dok je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da Makron stiže ’na poziv’ predsednika Kine Si Đinpinga u ‘državnu posetu’, što se Fon der Lajen tiče, dodalo je samo toliko da je ona ’u poseti’ kako je ’dogovoreno između Kine i Evropske unije’“.

Drugim rečima, ne zna se ko je nju pozvao – za razliku od Makrona – znači, ona je tu, takoreći, nepozvana.

Ali onaj spomenuti, i zaista bizarni aspekt odlaska predsednika Francuske s predsednicom Evropske komisije u Kinu sadržan je u govoru koji je ona, uoči ovakvog putovanja, održala prošle nedelje u Merkator institutu za kineske studije koji se, zbog svog antikineskog delovanja, od 2021. nalazi na listi kineskih sankcija. Naravno da izbor ovog mesta, da se odatle upute poruke Kini uoči puta u Kinu, nije bio slučajan.

U skladu s takvom namerom kvarenja umesto dobrih odnosa, razume se, bila je i sadržina tih poruka koje je uputila.

Predsednica Evropske komisije, naime, iskoristila je priliku da optuži Peking kako postaje „sve represivniji kod kuće i sve agresivniji u inostranstvu“, da „podstiče politiku dezinformisanja i ekonomske i trgovinske prinude“, a primetila je i da Kina „ozbiljno krši ljudska prava u Sinkjangu“ uz upozorenje da će to famozno pitanje biti „još jedan test za to kako – i koliko – možemo da sarađujemo s Kinom“.

A tu je, naravno, i glavni test. „Kako će Kina nastaviti da reaguje na Putinov rat biće odlučujući faktor za odnose Evropske unije i Kine“, zapretila je, primećujući da predsednik Si – umesto da predsedniku Rusije okrene leđa – „održava ’prijateljstvo bez limita’ s Putinovom Rusijom“.

I povrh toga, dodala je, Evropska unija moraće da „preispita“ Sveobuhvatni sporazum o investicijama s Kinom, trgovinski sporazum koji je postignut krajem 2020. ali još nije ratifikovan: „Moramo da priznamo da su se svet i Kina promenili u poslednje tri godine, te zato moramo da preispitamo sporazum u svetlu naše šire strategije prema Kini“.

Ovakve poruke Fon der Lajenove u očevidnoj su suprotnosti sa sastavom Makronove delegacije u kojoj su i ministri finansija, spoljnih poslova i kulture, ali i šefovi pedesetak vodećih francuskih kompanija koji tamo zasigurno nisu otišli da bi razgovarali o stanju ljudskih prava u Sinkjangu i slobodama nezavisnih novinara u Hongkongu. A poprilično je nerazumno očekivati sklapanje poslovnih dilova kad prethodno izvređate domaćina i pride mu poručite da ne nameravate da se držite dogovora koje ste s njim sklopili. Takva biznis strategija unapred je osuđena na propast.

„Dobar policajac, loš policajac“, primećuje u svom osvrtu i nemački „Špigl“, dok je Fu Kung, ambasador Kine pri Evropskoj uniji, i sasvim eksplicitno zatražio od Evrope da „odbaci zahteve Vašingtona da smanji trgovinu s Pekingom“ uz opomenu, koju prenosi „Fajnenšel tajms“, da SAD „neće prezati ni od čega“ da poremete normalne odnose Brisela i Pekinga.

„Ko bi, pri zdravoj pameti, napustio tako ogromno tržište u razvoju kao što je kinesko“, rekao je Fu i pozvao EU da bude istrajna u težnji za „strateškom autonomijom“.

„Fajnenšel tajms“ je, s druge strane, još krajem novembra prošle godine, pozivajući se na svoje diplomatske izvore, javio da su Sjedinjene Države pojačale pritisak na NATO saveznike da se usklade sa antikineskom politikom Vašingtona.

Kako Makron reaguje na taj pritisak? Čemu je trebalo da posluži njegova poseta Kini, i zašto portal „Politiko“ ukazuje da „nije uspeo da ubedi Sija“ da okrene leđa Putinu? I kakvu je ulogu u svemu tome imala Ursula fon der Lajen koja je, po oceni istog portala, na kraju dobila samo „oglodane kosti“?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda i saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.