Ovako upravnik Narodne Biblioteke Srbije Vladimir Pištalo, u danu kada ova ustanova obeležava sudbinski datum u svojoj istoriji – 6. april, objašnjava zašto mesto na Kosančićevom vencu za nas nikada nije i neće biti rupa nego i dalje – biblioteka.
Otvaranje izložbe „Pola veka zdanja Narodne biblioteke Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Cilj je bio da izgori sećanje naroda
„Kažu da je 6. aprila 1921. odlučeno da se napravi zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu, prva namenska zgrada građena za kuću knjiga. Onda je usledio taj čuveni 6. april sa zapaljivim bombama čiji je cilj bio da izgori sećanje naroda, i to ne samo našeg, jer su tu bile knjige pisane na više jezika, u rasponu od hiljadu godina. Među izgorelim je bila i ta turska kolekcija sa kojom bismo danas znali mnogo više o onome što se dešavalo ranije. A onda je 6. aprila 1973, pre pola veka, izgrađena današnja zgrada. Tada je tadašnji ministar kulture Francuske Andre Malro poslao pismo, zajedno sa originalom svoje knjige o Pikasu, u kojem je kazao da ova biblioteka simboliše istoriju i borbu naroda kod koga su kultura i sloboda isto. Mi smo te njegove reči stavili na ulazu u Narodnu biblioteku, a tu knjigu sada želimo ponovo da izdamo“, otkriva Pištalo za Sputnjik.
Na ovogodišnjem okupljanju na mestu stradanja knjiga prvi put su bili prisutni nemački predstavnici. Upravnik NBS u tom gestu vidi okrenutost budućnosti i pokušaj prevazilaženja traume kroz saradnju.
„To bi mogla biti jedna vrsta putokaza da će u budućnosti deca živeti u svetu u kome je tako nešto nezamislivo. Mi smo i ovog puta otišli na mesto stradale biblioteke kao da idemo na groblje: tu se poklonite, ostavite knjige, ostavite cveće… Tužna je to svečanost. Razmišljao sam kako bi imalo smisla da se na ovo mesto pozovu ambasadori, predstavnici Akademije nauka i umetnosti, da taj brojniji skup podvuče dostojanstvenost koju ovaj datum zaslužuje.“
Nova zgrada - spomenik srušenoj biblioteci
Da 6. april za Narodnu biblioteku Srbije ne predstavlja samo dan uništenja već i dan rađanja posvedočila je izložba otvorena u holu ove kuće posvećena izgradnji bibliotečkog zdanja svečano otvorenog 6. aprila 1971, pre tačno pola veka.
Nastala kao spomenik biblioteci, prema rečima upravnika Pištala, NBS je u ovih 50 godina započela i razvila svoj život. Njen knjižni fond je šest puta veći od originalnog koji je imao oko 500 hiljada, što sve govori o feniks efektu. Pred ovom institucijom od najvišeg nacionalnog značaja su danas novi izazovi, pre svih izgradnja depoa.
I taj novi deo biće u stilu velikog arhitekte Iva Kurtovića, graditelja današnje zgrade. Mi smo i danas ozbiljno razgovarali o tome sa predstavnicima Ministarstva kulture, postoji velika naklonjenost tom projektu, i to što ide sporo ne znači da te naklonosti nema, jednostavno čekaju se dozvole. Ne mogu reći koji je rok za početak izgradnje, ali znam da ćemo na tu temu imati sastanak za sedam dana“.
Ostaci spaljenih knjiga izvučenih iz ruševina biblioteke
© Sputnik / Lola Đorđević
Na reč obnova mnogima zaiskre, čak i zasuze oči
A na pitanje da li postoji rok za početak obnove Biblioteke na Kosančićevom vencu, upravnik NBS odgovara:
„Mi nikad nismo odustali od obnove naše Biblioteke na Kosančićevom vencu, ali tek tu ne mogu reći ništa za rok. Veoma snažno osećam to mesto, kao i toliki naši sugrađani. Nisam sreo nijednog kome sam rekao obnoviće se biblioteka da mu nisu zaiskrile ili ovlažile oči. Nema nikog ko ko je ostao ravnodušan, naprotiv, oduševljeni su i kažu kako u tome ima neke kosmičke pravde. Nikad nisam sreo čoveka kome knjiga nešto znači da to nije podržao. I kao onaj što je u svim prilikama u rimskom senatu govorio da Kartaginu treba uništiti ,tako i ja u svim prilikama govorim da Biblioteku treba obnoviti. O tome sam govorio i ovog 6. aprila. Meni se čini da je sve više svesti da to treba uraditi, pa i političke volje. Zbog toga sam optimista.“