Ko je bio veći glumac Tito ili Barton - tajnu kriju Brioni i fotografija stara pola veka

Predstava, koja će večeras imati beogradsku premijeru u Bitef teatru, prati susret Josipa Broza Tita i Jovanke Broz sa tada najvećim holivudskim zvezdama Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor i kroz događaj iz 1971. pokreće danas aktuelna pitanja.

- Ona predstavlja bolje i sretno vreme u zemlji u kojoj sam se rodio i koja se zvala Jugoslavija i predstavlja jako potentnu dramsku situaciju. Na toj fotografiji vidite elitu Zapada, Holivuda, glamur jedne hemisfere i lidere Trećeg sveta, nekog ko je osnovao Pokret nesvrstanih, ko je uspeo da se nametne kao treća figura u svetu i to kao lider ne baš tako velike zemlje. Njihove predistorije su različite, razlikuju se i njihovi ideološki stavovi. Postoji malo materijala o tom susretu - filmski žurnal od jednog minuta, nekoliko fotografija i par dnevničkih zapisa Ričarda Bartona. Sve ostalo smo izmislili postavljajući pre svega pitanje identiteta. Ta pirandelovska igra uloga mi je najznačajnija.

- Igranje identiteta i preispitivanje sopstvenih uloga u životu. Tito ima više od 15 zvaničnih imena i datuma rođenja i time se vešto igrao pa kada ga posmatrate uz Bartona morate da se zapitate ko je tu veći glumac. Očigledno da je Tito superiorno odigrao svoju političku i istorijsku ulogu doživotnog predsednika Jugoslavije. Barton, koji je odigrao na stotine uloga, u jednom trenutku ima krizu identiteta i pita se ko je zapravo on. Jovanka Broz je imala svoj identitet ratne heroine i hrabre žene, a onda joj se taj identitet silom ukida nakon Titove smrti. Oduzimaju joj se dokumenta i ta žena formalno prestaje da postoji. Liz Tejlor pred kraj karijere voljno odbacuje svoj identitet. Kaže da nikada nije bila srećna u tom svetu glamura i počinje da se bori za obolele od side, njihovu zaštitu, pronalazak leka i tada se, kaže, prvi put osećala svojom i sretnom. U nekim trenucima predstave niste sigurni da li na sceni replike izgovara Milan Marić ili Ričard Barton, Branislav Trifunović ili Tito, Tihana Lazović ili Elizabet Tejlor, Sanja Marković ili Jovanka. Kada govori Bane, koji je bio jedan od lidera neslavno završenih opozicionih protesta, ne znate čije je to promišljanje istorije koja ne ide na bolje - Banetovo ili Titovo. Probali smo na toj klackalici identiteta da se igramo i iskoristimo istorijski događaj da pričamo priče koje se tiču nas.

- Taj događaj se može tumačiti kao briljantan politički potez Josipa Broza Tita, kao sipino mastilo koje se prospe da u toj magli, crnilu sakrije ono što se događalo. Godinu dana svi se bave samo snimanjem „Sutjeske“, Bartonom i Liz Tejlor, oni odlaze na Filmski festival u Nišu, pa idu u Pulu. Iza te medijski preeksponirane priče, Tito se obračunava sa Maspokom u Hrvatskoj i liberalima u Srbiji i to na vrlo nemilosrdan način koji će možda odrediti katastrofalnu budućnost zemlje koju je vodio. Sve to prolazi ispod radara. Od prvog dana snimanja pa do premijere „Sutjeske“ 1973. svi prljavi politički poslovi su obavljeni, a da niko o tome nije bio preterano obavešten.

- Verujem da je njegov telegram Titu, prepun divljenja, bilo njegovo iskreno mišljenje i pokazuje ogroman autoritet koji je Tito imao u celom svetu. Barton je odigrao Marka Antonija, Henrija Osmog, Tomasa Beketa, neverovatne istorijske figure, ali nikada živu istorijsku ličnost u trenutku kada je jedan od dominantnih svetskih lidera. To mu je verovatno bilo jako inspirativno. Njegov stav kasnije je verovatno rezultat onoga što se desilo na Brijunima i zloupotrebe samog Bartona u filmu „Sutjeska“. Čak postoji i njegova izjava da mu je to bila najteža uloga u karijeri jer je teško igrati nekog ko je veći glumac od vas samih.

- Iz današnje i ondašnje perspektive onaj koji ima političku moć i finansijsku moć da realizuje svoje želje i zahteve smatra da mi iz sveta umetnosti treba da odgovorimo na njihove političke porudžbenice, da naše predstave, filmovi i nastupi treba da budu ugodni uhu vlasti, što nije realno. Mi smo prirodna opozicija i najdemokratskije vlasti. To je suštinski sukob koji ide kroz čitavu istoriju. Ta scena pripreme za snimanje filma „Sutjeska“ kada Tito instruira Bartona i subjektivni osećaj Bartona koji pokušava da izvuče metaforu lidera oslobodilačkog pokreta jeste sudar porudžbenice i umetničke interpretacije koji je komičan, ali kada se zaoštri postaje jako surov. Kada Milan govori o upotrebi i zloupotrebi glumca, ne znate da li je to Bartonov odgovor Titu ili odgovor sjajnog mladog glumca koji govori iz današnje perspektive.

- Pitanje lične slobode žene. Jovanka jeste žrtvovala čitav život za Tita. Ona je sebe smatrala poslednjom linijom odbrane njegovog života. Njen identitet je apsolutno neodvojiv od identiteta supruge Josipa Broza Tita. Liz Tejlor, s druge strane, promoviše apsolutnu žensku slobodu. Ona se osam puta udavala i govorila da je svaki put iskreno volela, kao i da svako ima pravo da kada ljubav prestane, pronađe drugu. To je potpuno suprotno od opsesivne odgovornosti i vernosti Jovanke Broz. Imamo i pitanje prava žena u nekom odnosu. U odnosu Barton- Tejlor Liz je minimalno ravnopravna, dok je Jovanka evidentno drugi igrač u tandemu sa Titom. Govorimo i o ženama u umetnosti. Elizabet Tejlor je odbila ulogu bolničarke koju je odigrala Milena Dravić jer je smatrala nedostojno malom; smatrala je da ženama treba da pripada mnogo veći prostor. Ona je pitala Jovanku zašto se ne snima film o njoj: „Vi ste ranjeni dva puta u ratu i imate dve medalje za hrabrost i o tome niko ne zna ništa, a vaš muž je ranjen jednom i to slučajno od gelera i o tome se snima film“. Na to pitanje Jovanka nema odgovor, i to jasno detektuje odnos prema ženi u to vreme.

- Ja sam Jugosloven i Jugoslaviju smatram svojom zemljom, ali mi nismo kroz predstavu pokušali da glorifikujemo ni Jugoslaviju, ni Tita, mada mislim da oni to zaslužuju, posebno Jugoslavija. Naša deca odrastaju u vremenu bez idola i ideala. Mi smo bili Titovi pioniri pa Titovi omladinci. Učeni smo da moramo stalno da razmišljamo o kolektivnom dobru, a onda smo se obreli u ovom sebičnom čovečanstvu gde svako vodi računa samo o sebi i ne postoji svest o drugome. Ali mi u predstavi zapravo vrlo savremenim jezikom progovaramo o tome kakav je položaj glumaca i glumica danas, kakva je njihova (zlo)upotreba od strane vlasnika kapitala, koji je njihov prostor slobode, u kom prostoru žive i kreiraju svoju umetnost, koliko tu ima kreativne slobode, koji su problemi publike koja nas gleda… Meni je taj sveži val nove generacije prijao i poveo je predstavu kao mnogo univerzalnijem tonu nego što sam naslov i likovi sugerišu.

- Govori da smo pogodili temu, da smo okupili sjajnu glumačku ekipu, da smo sa više strana doneli pametne i prave odluke. Sretan sam da je svako od četvoro glumaca dobio prostor da pokaže najbolje od sebe i oni to koriste na najbolji način. Predstava ima svoje poruke i svoj kvalitet, a pre svega pokazuje četiri sjajna glumca na vrhuncu njihove moći.

- To su Brioni moga detinjstva, Brijuni u današnjoj Hrvatskoj. I jedno i drugo je meni prihvatljivo. Mi smo odrastali u zemlji koja je razlike smatrala privilegijama, a ne izvorima sukoba.