Ukidanje granice ili konfederacija: Sprema li se Poljska da proguta Ukrajinu

Stručnjaci smatraju da je poseta Zelenskog Varšavi veoma lukav potez za spasavanje zapadne Ukrajine, pod okriljem te konfederacije.

S druge strane, to se uklapa i u ambicije Varšave, koja sa Vašingtonom, kuje planove za uspostavljanje vojno-političke kontrole nad „istorijskim posedima" u Ukrajini. Prema podacima ruskih obaveštajnih službi, Poljska se sprema da zauzme teritorije u zapadnoj Ukrajini.

Zelenski je tokom posete Varšavi saopštio da granica između Poljske i Ukrajine neće postojati. Prema njegovim rečima, u budućnosti neće biti granica između dva naroda: političkih, ekonomskih i – što je veoma važno – istorijskih. On je time faktički samo ponovio izjavu poljskog predsednika Andžeja Dude, koji je takođe ranije rekao da „neće biti granica između dve države“.

„Ako sada razmatramo sasvim ozbiljnu varijantu evroatlantskih integracija Moldavije tako što će je ‘progutati’ Rumunija, zašto nije moguće integrisati Ukrajinu tako što će je ‘progutati’ Poljska? Druga je stvar što Poljska sama neće moći da ‘svari’ Ukrajinu, jer ta zemlja nema toliki potencijal da je integriše u svoj sastav... Štaviše, pitanje istočnih granica nove države Poljske i Ukrajine ostalo bi otvoreno dugo vremena. I kao rezultat, dobili bismo ‘plutajuću granicu’ između Poljske i Rusije na kojoj će se voditi borbe i koja će biti hronično nestabilna“, ocenjuje Nosovič.

Ovaj momenat opterećuje mnoge u Varšavi, jer je „aksiom poljske istočne politike da ova zemlja ne treba da ima zajedničku granicu sa Rusijom“, jer Poljska predstavlja Rusiju kao kao egzistencijalnu pretnju i smatra je opasnim susedom.

Zbog toga Varšava razmatra projekat formiranja „tampon zone“, što će im, prema zamisli Poljaka, omogućiti da se ograde od Rusije i izbegnu krajnje neželjeni direktan sukob s Rusijom.

„Zato se Varšava sada nalazi između dve vatre tj. između očuvanja svoje istočne politike i između ovog ambicioznog plana o proširenju kroz integraciju sa Ukrajinom, u većoj ili manjoj meri. Kakvu će odluku doneti, zavisiće od toka ruske specijalne vojne operacije i od stava SAD, pošto je Poljska apsolutno zavisna država, a američki glas je odlučujući“, kaže Nosovič.

Zelenski je posetio Poljsku, s obzirom da Varšava deluje kao glavni „saveznik“ Kijeva. Poljski plaćenici se bore na strani Oružanih snaga Ukrajine gotovo od samog početka ruske specijalne vojne operacije, Varšava dotura oružje i vojnu tehniku Kijevu, a i veća količina zapadnog naoružanja doprema se preko poljske teritorije.

Osim toga, Poljska je najagresivniji i najrusofobniji saveznik Zapada, koji redovno iznosi prilično bizarne inicijative protiv Rusije.

Ne isključuje se ni mogućnost da su sve ovo samo lepe želje Zelenskog i ništa više od toga.

„Iskreno govoreći, treba imati u vidu činjenicu da je pozicija Zelenskog loša i apsolutno teška, pošto bi bez masovne vojne i ekonomske podrške Zapada Ukrajina jednostavna propala. On sada može da govori šta god hoće da bi dobio ekonomsku pomoć i oružje, jer on, u stvari, kasnije i neće nužno odgovarati za svoje reči... Ostaje i pitanje da li će Zelenski biti predsednik Ukrajine kada bude trebalo da odgovara za to. Drugo, jasno je i da se on igra sa poljskim ambicijama oko vraćanja Kresi vshodnje“, ocenjuje ruski ekspert Jurij Zverev.

Poljska istorijski pretenduje na delove ukrajinske teritorije, uglavnom na Galiciju i Volin – regione koji uključuju današnju Lavovsku, Ivano-Frankovsku, Ternopoljsku, Volinjsku i Rovenjsku oblast, koji su zajedno sa nekoliko oblasti na zapadu Belorusije i Litvanije, bili deo Poljske u periodu između dva svetska rata, a taj region ponekad poljski istoričari nazivaju Kresi vshodnje.

„Poznato je da Poljaci žele da povrate teritorije koje su im pripadale, od 1918. do 1939. godine, a te teritorije uključuju zapadnu Ukrajinu. Zvanično oni o tome ne govore, ali odavno je poznato da je to želja poljske elite i poljskih intelektualaca i ne samo njih. Dajući takve izjave Zelenski prosto hoće da ih privuče na svoju stranu...“

Zverev napominje da je istorija „puna gorkih primera sukoba između poljskih i ukrajinskih nacionalista“. Iako ih ujedinjuju bliski odnosi s Vašingtonom i namera da oslabe Rusiju, Poljaci i Ukrajinci imaju veoma opterećujuću prošlost koja datira od Drugog svetskog rata.

Poljaci, kaže Zverev, dobro pamte Volinski masakr iz 1943. godine, kad su ukrajinski nacionalisti napali oko 150 poljskih sela i pobili između 100.000 i 150.000 Poljaka. Ovaj zločin Poljaci smatraju genocidom i etničkim čišćenjem.

Zlodela Stepana Bandere, glavnog ideologa ukrajinskog nacionalizma koji je sarađivao sa nemačkim nacistima, i Romana Šuheviča, zloglasnog komandanta UPA, koji je takođe bio jedan od vođa masakra Poljaka, duboko su urezana u sećanja poljskog naroda, dodao je ekspert.

Prema njegovim rečima, posle svega, Poljaci žele deo ukrajinske teritorije.

„Ali, čini mi se da hoće ove teritorije isto onako kao što Ukrajinci žele Krim - bez stanovništva“, dodao je on.

Varšava je uverena da je zaslužila velikodušnu nadoknadu za vojnu pomoć Kijevu, pružanje skloništa brojnim ukrajinskim izbeglicama i za to što je ćutke „progutala“ raketni napad na poljsku teritoriju na nagovor SAD i vodećih evropskih zemalja.

Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin u više navrata je upozoravao da rukovodstvo Poljske čeka pravi trenutak da "preuzme kontrolu nad delom ukrajinskih teritorija".

Nariškin smatra da zbog toga poljske vlasti ne žele mirno rešenje sukoba u Ukrajini i protive se tome. Prema njegovim rečima, Poljska ubrzava pripreme za aneksiju zapadne Ukrajine - Lavovske, Ivano-Frankovske i većeg dela Ternopoljske oblasti Ukrajine.

„Mislim da šef spoljne obaveštajne službe ima mnogo pouzdanije podatke od mene i nemam nikakvog osnova da sumnjam u njegove reči. Poljaci mogu da govore šta hoće, mogu da kažu da su za jedinstvenu, jaku Ukrajinu, ali Poljska je jedna od retkih zemalja u Istočnoj Evropi koja ima svoje geopolitičke ambicije. Poljske ambicije nisu ugašene. Želja da se uništi Rusija i još mnogo toga nije nestala. Neki čak kažu da je to, zapravo, smisao postojanja poljske države. U ovom slučaju mi je jako žao Poljaka, jer su spremni da žrtvuju sopstvenu državu samo da bi uništili susede. To je put koji ne vodi nikuda“, kaže Zverev.

S druge strane, napominje ekspert, Rusija, uprkos svim teškim odnosima sa kolektivnim Zapadom, ne postavlja sebi zadatke o uništenju SAD ili Zapada, već teži normalizaciji odnosa.

Govoreći o budućoj sudbini Poljske i Ukrajine, Zverev kaže da su „moguće različite opcije“, ali u jednu stvar je, ističe, siguran – Rusija će, u svakom slučaju, braniti svoje interese i iz ove situacije će izaći kao pobednik.