Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević položio je danas, povodom Dana sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 1941, venac na Spomenik pilotima braniocima Beograda na Zemunskom keju.
Ministar je podsetio je da su pre 82 godine fašističke i nacističke sile kukavički i podlo napale našu otadžbinu.
„Klanjamo se senima onih koji su bili najhrabriji u tim teškim aprilskim danima, u Aprilskom ratu i polažemo vence odajući priznanje i večnu zahvalnost i današnjih, ali i sutrašnjih generacija, hrabrim pilotima kraljevskog ratnog vazduhoplovstva koji su uspeli, u neravnopravnim uslovima da polete i brane nebo tadašnje države, čak da zadaju udarce i napade na teritoriju fašističkih i nacističkih država, što se desilo prvi put u Drugom svetskom ratu“, istakao je Vučević.
On je naglasio da je „vreme koje je posle toga došlo nekako nametnulo da zaboravimo herojstvo naših pilota, boraca, junaka“.
„Odajući poštu najhrabrijima, među njima svakako jeste 11 pilota koji su poginuli nad nebom Beograda, ne zaboravljamo ni sve one druge koji su stradali u Aprilskom ratu i tokom okupacije u Drugom svetskom ratu. Neka im je večna slava, a neka je večna sramota svima onima koji su kukavički napali i okupirali našu državu, a i onima koji su pogazili datu reč i nisu branili svoju otadžbinu", poručio je ministar Vučević.
Vence su položili delegacija Vojske Srbije predvođena komandantom Ratnog vazduhoplovstva i PVO general-potpukovnikom Duškom Žarkovićem, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Grada Beograda i udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije.
Polaganjem venaca kraj Spomenika pilotima braniocima Beograda obeleženo je 82 godine od kako je, bombardovanjem Beograda, počeo napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine, ministarka kulture Maja Gojković položila je cveće i simbolično ostavila knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.
„Već duže od osam decenija, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori. Kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima je gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju. U biblioteci na Kosančićevom vencu čuvana je ne samo naša kulturna građa, već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina“, podsetila je Gojkovićeva.
Ministarka Gojković dodalaje da sa zadovoljstvom može da istakne da Srbija ima nacionalnu biblioteku koja je ponos svih njenih građana.
„Ona je spoj tradicije i savremenih trendova, ustanova kulture koja nam pomaže da sagledamo ono što smo bili i ono što smo sada, kako bi tako postavili čvrste temelje za budućnost. Savremeno doba nameće nove izazove u bibliotekarstvu. Među ključnima, po mom duboko uverenju, je privlačenje nove publike, koja će čitanjem i učenjem razvijati, ličnu i kolektivnu svest. Zarad generacija koje dolaze, nećemo dozvoliti da nas prošlost o kojoj danas govorimo učini njenim zarobljenicima“, naglasila je Gojkovićeva.
Ceremoniju polaganja venaca u Aleji stradalih na Novom groblju predvodio je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.
„Samo tako strašan početak mogao je Srbiji da donese slutnju da će je opet zadesiti katastrofalna stradanja, i to nešto više od dve godine nakon kraja užasa Velikog rata, od koga se srpsko stanovništvo nikada brojčano nije oporavio“, rekao je Selaković.
Selaković je rekao da je u Beogradu tog i narednih dana bombardovanja, bez objave rata iako je Beograd zvanično proglašen za slobodan i nebranjen grad, stradalo zvanično 2.274 ljudi, iako se procenjuje da je stvarna brojka oko 4000.
Prema njegovim rečima, gotovo 7000 zdanja i kuća je delimično oštećeno uključujući i zgradu Starog dvora i Kraljevskog dvora na Dedinju.
Selaković je podsetio da je direktiva 25 nemačkog Vermahta kojom je rešeno bombardovanje Beograda bez najave doneta 27. marta uveče, nakon demonstracija na kojima je odlučeno da se Jugoslavija potpuno uništi kao država koja je odbijanjem trojnog pakta osujetila plan napada na Sovjetski Savez.