KULTURA

Bilo jednom na Brijunima: Šta se krije iza maski Tita, Jovanke, Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor

Svi mi imamo u glavi one divne slike Tita, kako puši tompus, smeje se, sedi sa glumcima, drži govore, lovi, šeta, a kada zagrebete ispod maski vidite da tu postoje stvari koje ne možete da spojite sa predstavom o njemu, kaže glumac Branislav Trifunović koji u predstavi „Bilo jednom na Brijunima“ tumači Josipa Broza.
Sputnik
Predstava „Bilo jednom na Brijunima“ Kokana Mladenovića, u kojoj igraju Branislav Trifunović, Milan Marić kao Ričard Barton, Tihana Lazović Trifunović (Elizabet Tejlor) i Sanja Marković (Jovanka Broz), imaće beogradsku premijeru 7. aprila u Bitef teatru.

Čuvena bela fotografija

Polazna osnova za ovaj komad koji je izazvao veliko interesovanje publike, bila je čuvena „bela fotografija“ nastala prilikom dolaska slavnog holivudskog para Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor na Brijune gde su ih primili Tito i Jovanka.
Predstava „Bilo jednom na Brijunima” Kokana Mladenovića
„Prošle godine je bilo tačno 10 godina od moje prve profesionalne predstave koju sam radio sa Kokanom i Banetom u Kruševcu pa smo Bane i ja pričali da bi bilo super da uradimo neku predstavu zajedno i da je Kokan režira posebno što njih dvojica sarađuju 25 godina. Pozvali smo Kokana, on je došao na probu, doneo fotografiju i rekao – Ovo je naša predstava. Bili smo zbunjeni, ali krenuli smo da radimo“, kaže Milan Marić.
On dodaje da nisu imali mnogo istorijskih podataka o trodnevnom boravku holivudskog para na Brijunima, ali dovoljno da im posluže kao polazište za njihovu priču.
„Mi ne igramo Tita, Jovanku, Bartona i Liz u realističnom pozorišnom ključu gde imamo situaciju koja se grana iz scene u scenu sa psihološkim tokom. Te likove smo uzeli kao simbole. Te 1971. imate ideju socijalizma sa ljudskim likom u Evropi i kapitalizam u punom zamahu kada svoj vrhunac dostiže ideja američkog sna. I odjednom na Brijunima imate spoj nespojivog“, pojašnjava Marić.

Šta se krije iza maski

Trifunović se nadovezuje da upravo nedostatak podataka o tom susretu im je omogućio da to nadomeste svojom maštom:
„Taj susret nije tema naše predstave već samo povod da se bavimo identitetom, pitanjima koliko svi mi glumimo u svakodnevnom životu, ko smo nas četvoro u toj predstavi i koje su naše dileme. Postoji tu mnogo naših ličnih, intimnih ispovesti, pa u nekim trenucima, dok gledate predstavu, niste sigurni da li govore Barton, Liz Tejlor, Tito, Jovanka ili Sanja Marković, Tihana Lazović, Milan Marić i Bane Trifunović. To je meni glumački jako zanimljivo“.
Ekipa predstave "Bilo jednom na Brijunima"
Kaže da je, pripremajući svoju ulogu, mnogo saznao o Titu:
„Mi imamo neku sliku o tom čoveku, ali šta je iza nje ne znamo. Kada pogledate njegovu biografiju, ne možete da verujete da se to desilo jednom biću u jednom životu. Već u osnovnoj školi je menjao datume rođenja, imao je 15 datuma rođenja, desetak pseudonima i raznih imena od Prvog svetskog rata i ilegale, pa Drugi svetski rat, čuveno 'ne' Staljinu pa do Maspoka 1971. U predstavi se ne bavimo time kakav je on bio, već šta je sve radio da bi bio to što jeste - verovatno jedan od najznačajnijih ljudi 20. veka šta god ko mislio o njemu“.
Trifunović primećuje da većina ljudi ima neki stav o likovima njihove predstave, ali da je on izgrađen na osnovu maski:
„Ljudi misle da nas znaju kada nas vide na televiziji, ali niko ne zna šta je iza. Upravo to što ne znaju pokušali smo da stavimo u kontekst susreta tih četvoro ljudi. Svi oni su igrali neke uloge. Barton je čak nakon snimanja filma 'Sutjeska' rekao da mu je bilo teško da igra čoveka koji je veći glumac od njega, misleći na Tita. Kada zagrebete ispod maski vidite da tu postoje stvari koje su ljudske i čovečne i koje ne možete da spojite sa slikom koju imate o njima. Mi svi imamo u glavi one divne slike Tita, a šta se krilo iza toga ne možemo saznati“.

Predstava za sve generacije

Premijera predstave je bila 17. februara u Svilajncu, a Trifunović ističe da su reakcije publike bile fantastične:
„Imali smo 20-30 aplauza na otvorenoj sceni i ovacije na kraju. Sve generacije su gledale. Mlade, koji ne znaju mnogo o Titu, Jovanki, Bartonu i Liz, privukla je upravo ta naša priča, a onima koji pamte ta vremena, predstava je zanimljiva, uzbudljiva i potresna. Imali smo mnogo uplakanih ljudi na kraju. Kada stavite pitanja koja svako od nas oseća kao svoja u ljude koje ste gledali kao ikone tog vremena, stavite ih u okvir ljudskog bića sa problemima, to mora da utiče na publiku“.
KULTURA
Milan Marić: Volim da se bijem i borim sa nesavladivim
Komentar