Ovako doktor političkih nauka Dmitrij Polikanov opisuje situaciju u kojoj je Zapad nespretno pokušao da uvede sankcije Tolstoju i Dostojevskom. Polikanov, koji obavlja funkciju zamenika rukovodioca Federalne agencije za pitanja Zajednice Nezavisnih Država, sunarodnika u rasejanju i međunarodnu društvenu saradnju u zemljama Evrope (Rossotrudničestvo), istakao je prilikom svog obraćanja na skupu „Ruska društvena saradnja u svetlu aktuelnih dešavanja“ značaj ruske meke moći i potrebu svetske kulture za ruskom.
Dmitri Polikanov
© Sputnik / Lola Đorđević
Izjave o ukidanju ruske kulture su, kako je istakao Polikanov, bile preuranjene.
Nije moguće ukinuti rusku kulturu. Zemlje koje su pre godinu dana pokušale da ukinu sav repertoar ruske opere, književnost, poeziju, sada počinju da shvataju da je ruska kultura nedeljivi deo svetske kulture, poručuje Polikanov.
On je istakao da se u poslednje vreme zapaža ,,povratak na normalnost", da ,,zdrav razum počinje da odnosi prevagu" i da su pokušaji ukidanja ruske kulture doživeli fijasko – ,,i hvala Bogu da je tako".
Predstavljanje poštanskih marki sa likom ruskog cara Petra I
© Sputnik / Lola Đorđević
Polikanov navodi da se u Belgiji, u Briselu, sada redovno izvode ruske opere, a da Italijani nisu mogli da izdrže bez Borodina, Korsakova ili Musorgskog.
Polikanov smatra da je borba Istoka i Zapada toliko žestoka baš zato što je čvrsto vezana za ideologiju - Rusija brani tradicionalne vrednosti i smatra da se čovek mora uporedo razvijati sa tehnologijama, dok se Zapad zalaže za drugo – da se tehnologije razvijaju umesto čoveka. Polikanov takođe smatra da u zapadnoj slici sveta čovek nije potreban za dalji razvoj i upravo je u tome ključna razlika.
Mislim da je Specijalna vojna operacija samo ubrzala proces odbacivanja svega što je rusko. To je deo večitog ideološkog sukoba i aktuelna dešavanja u Ukrajini bila su samo katalizator koji je poslužio zapadnim zemljama da taj proces ubrzaju. Ranije su širom Zapada dominirali antiruska retorika, kao i antiruski stavovi, a to je sve bilo institucionalizovano na nivou budžeta. Specijalna operacija je samo čitavu cituaciju izvukla na videlo, ističe Polikanov u izjavi za Sputnjik.
Brifing za medije zamenika rukovodioca Rossotrudničestva Dmitrija Polikanova
© Sputnik / Lola Đorđević
On se osvrnuo i na pitanje implementacije „meke moći“, navodeći da Ruska Federacija teži većoj aktivnosti u svim Ruskim domovima širom evropskih zemalja. Za razliku od Amerikanaca, kako je istakao, oni se ne bave političkom sferom, već isključivo kulturno-obrazovnom delatnošću:
Mi ne radimo sa opozicijom, ali zato radimo sa medijima. Redovno otvaramo škole novinarstva ali zato ne kupujemo novine, sajtove, opozicione političare. To je principijelna razlika između američke grube i agresivne „meke moći“ i ruske „meke moći“. Pokušavamo da radimo pametnije od Amerikanaca.
Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu (Ruski dom) ovih dana obeležava 90. godišnjicu postojanja i jedan je od najstarijih ruskih kulturnih centara tog tipa. Osnovan je 1933. godine sredstvima prikupljenih od 40.000 emigranata koji su posle Oktobarske revolucije utočište pronašli u Beogradu, a nosio je ime cara Nikolaja Drugog.
Posle Drugog svetskog rata, Ruski dom je dobio naziv Dom sovjetske kulture pod kojim je postojao sve do početka devedesetih godina, da bi 1994. obnovio staro ime.