Stručnjaci su ovu kreaciju nazvali „plazmonska boja“. Na osnovu njihovih merenja, potrebno je samo 1,4 kilograma da se njom oboji putnički avion tipa „boing 747“. Inače, za taj isti posao bilo bi potrebno najmanje 454 kilograma komercijalne boje. Ali, treba napomenuti da je plazmonska boja za sada kreirana samo u laboratoriji i da će biti potrebno vreme da dođe do masovne proizvodnje.
Štednja energije
Ovaj, reklo bi se, neverovatan premaz odražava ceo infracrveni spektar, tako da se apsorbuje manje toplote. Naučnici navode da površine ispod plazmonske boje ostaju za 13 do 16 stepeni Celzijusovih hladnije nego što bi bile da su prekrivene običnom bojom.
„Preko 10 odsto ukupne električne energije u SAD odlazi na korišćenje klima uređaja, tako da bi upotreba ove boje dovela do značajnih ušteda energije. S manjim korišćenjem električne energije za hlađenje, smanjile bi se i emisije ugljen-dioksida“, rekao je stručnjak za nanotehnologiju Debašis Čanda sa Univerziteta „Centralna Florida“.
Zašto „normalna“ boja bledi?
Boje na bazi pigmenta zahtevaju specifične molekule za izgradnju nijanse, a obično su u modernim bojama ti pigmenti veštački sintetisani. Svojstva pojedinačnog molekula kontrolišu koliko se svetlosti apsorbuje i, prema tome, koja boja nastaje. To znači da za svaku novu boju treba imati drugi pigment, prenosi „Sajens alert“.
Za razliku od toga, plazmonska boja koristi nanočestice dva bezbojna materijala - aluminijuma i aluminijum-oksida. Njihovim raspoređivanjem po aluminijskom ogledalu obloženom oksidom moguće je kontrolisati kako se svetlost raspršuje, reflektuje ili apsorbuje. Putem sličnog procesa nastaje bogata boja na krilima leptira.
Zbog toga je ova strukturalna boja tako lagana; dostiže svoju punu nijansu pri debljini od samo 150 nanometara. Istovremeno, ima i dug vek trajanja jer su naučnici kombinovali svoje strukturne ljuskice boje s komercijalnim vezivom. Prema njihovim procenama, ta boja bi mogla da traje stotinama godina.
„Normalna boja bledi jer pigment gubi sposobnost upijanja fotona, a ovde nismo ograničeni tim procesom. Jednom kada nešto obojimo strukturalnom bojom, to bi trebalo da traje vekovima“, rekao je Čanda.
Istraživanje sa naslovom „Ultralight plasmonic structural color paint“ objavljeno je u časopisu „Sajens advansis“.