Ovako odluku Ministarskog saveta Saudijske Arabije ocenjuje dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Saudijski kralj Salman bin Abdulaziz odobrio je memorandum o razumevanju sa Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS), čime je pustinjska kraljevina dobila status partnera u dijalogu. Kralj je, takođe, na istoj sednici odobrio i nekoliko ugovora posvećenih saradnji Saudijske Arabije i Kine.
Efikasna saradnja sa Rusijom iritira Vašington
Prema Mitićevim rečima, saudijska odluka je prvi korak ka punopravnom članstvu u ŠOS-u, a proces pristupanja ovoj organizaciji nije jednostavan proces. On ipak nije nevažan, dodaje on i podseća da je Rijad pozvan da postane partner u dijalogu na prošlogodišnjem samitu ŠOS-a u Samarkandu u Uzbekistanu.
U poslednjih nekoliko godina, Saudijska Arabija značajno se distancirala od SAD, pogotovo otkako je u Ovalni kabinet ušao Džozef Bajden, objašnjava Mitić.
„Međutim, to nije bio jedini razlog, niti jedini simptom pogoršanja odnosa. Ako pogledamo uvoz nafte iz Saudijske Arabije u SAD, on je prepolovljen za svega nekoliko godina. S druge strane, vojna zavisnost koju je Saudijska Arabija imala od SAD lagano je počela da se smanjuje upravo saradnjom Rijada i Kine“, ističe on.
Jedan od ključnih motiva da se Saudijska Arabija priključi ŠOS-u je i saradnja sa Rusijom, pre svega u okviru OPEK-a plus. Ta saradnja je, prema Mitićevim rečima, izuzetno efikasna i izuzetno iritira Vašington. Rijad je odbio da se povinuje pritiscima Vašingtona da odustane od saradnje sa Rusijom u okviru OPEK-a plus i nije uveo antiruske sankcije, podseća naš sagovornik.
Želja da se bude egal sa Iranom
Sa druge strane, Kina, koja je postala najveći uvoznik saudijske nafte na svetu, uspela je da napravi veliki prodor u Saudijsku Arabiju. U osvit odluke saudijskog Ministarskog saveta, saudijski ARAMKO, jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu, dogovorila je investiciju u severoistočnu Kinu.
„To je ogromna investicija i dokaz da Kina veruje Saudijskoj Arabiji jer tako veliku investiciju ne bi dopustila nekoj zapadnoj kompaniji“, konstatuje Mitić.
Ne treba zaboraviti ni to da, želeći da smanji zavisnost od američkog naoružanja, Rijad sve više sarađuje sa Pekingom na razvoju visokotehnološke vojne industrije.
Saudijska Arabija je važan element u okviru inicijative Pojas i put, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Kina razvila veoma dobru saradnju sa donedavnim saudijskim glavnim regionalnim rivalom, Iranom.
„Upravo je Kina koja je i sa jednom i sa drugom zemljom potpisivala vrlo važne strateške sporazume. Ona je uspela da, kao što smo mogli da vidimo pre nekoliko nedelja, bude posrednik u postizanju dogovora između Saudijska Arabije i Irana o deeskaliranju tenzija koje opterećuju i destabilizuju ceo Bliski istok“, podseća Mitić.
Saudijskoj Arabiji je važno da bude vezana za ŠOS i ako pogleda kakve koristi od te organizacije imaju druge države, na primer Iran, dodaje naš sagovornik.
„Iran je u procesu dobijanja punopravnog članstva, a pre svega nekoliko dana mogli smo da vidimo da su u Omanskom zalivu kineska, ruska i iranska vojska imali zajedničke vežbe. To je nešto čemu bi sigurno želela da teži i Saudijska Arabija, tom vojnom partnerstvu, kako bi izbegla, bez obzira na postignuti sporazum, da Iran sa Moskvom i Pekingom ima vezu koja bi bila mnogo intenzivnija“, kaže Mitić.
Šangajska organizacija za saradnju je politička, ekonomska, bezbednosna i odbrambena organizacija. Formirali su je 2001. Rusija, Kina, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kazahstan. Od tada, punopravne članice postale su Indija i Pakistan, a očekuje se da to postanu i Iran i Belorusija.
Pored Saudijske Arabije, partneri u dijalogu su i Turska, Jermenija, Egipat, Azerbejdžan, Katar, Šri Lanka, Nepal i Kambodža, dok su Bahrein, Kuvajt, Maldivi, UAE i Mjanmar u postupku sticanja ovog statusa.
Ukupna teritorija zemalja članica ŠOS-a iznosi 65 odsto površine Evroazije i na njoj živi polovina svetskog stanovništva.