Prema njegovom mišljenju, „hladni mir“ između Rusije i Zapada je previše dugo trajao. Sadašnji sukob treba kvalifikovati kao konačni sukob Kremlja sa SAD i Evropom.
„Ovaj sukob ima karakter suparništva civilizacija, uključujući suparništvo religija. Može se reći da to nije borba za život, nego za smrt, odnosno – na koncu visi sve. Posebno za Moskvu. Čini se da bi Kremlj trebalo da izbegava da postavlja tako visoke uloge, ali je ipak rizikovao. Očigledno, nije imao drugi izbor. Može se čak pretpostaviti da je to odloženi završetak Drugog svetskog rata, kada su mnogi mislili da je posle pobede nad Trećim rajhom među državama-pobednicama neizbežan sukob. Ipak, 'hladni mir' je trajao tako dugo da su se pojavile osnove da se sumnja u verovatnoću nove ključne bitke“, navodi autor.
On, međutim, ističe da su raspad Sovjetskog Saveza i ekspanzija Kine toliko snažno poljuljali globalnu ravnotežu, da je bitka postala neophodna.
„Tome se može dodati čitava serija neuspešnih američkih ekspedicija, uključujući napad na evropsku državu – Srbiju. Ko je posle tih događaja i dalje mislio da je međunarodna situacija i dalje pod kontrolom, bio je u dubokoj zabludi“, navodi autor.
On ističe da takozvano ukrajinsko pitanje, odnosno pitanje o postojanju te države i njenim perspektivama nema veliki značaj.
„Nije sudbina Kijeva kao posebne političke jedinice ono što ovde ima nekakav realan značaj, a još manje sudbina ukrajinskog naroda. Niko od ključnih učesnika sukoba to posebno ne interesuje. I tome treba dodati da i naša zemlja na međunarodnoj sceni nema mnogo veći značaj od Ukrajine. Poljaci, kao i obično, žive zarobljeni u kolosalnoj iluziji“, navodi autor.
Prema njegovim rečima, sadašnja svetska situacija je takva da će Rusija u ovom sukobu ponovo pobediti, jer je to i razlog zbog kojeg su Rusi rizikovali.