Politički sociolog, dr Zoran Stojiljković u „Energiji Sputnjika“ Jelice Putniković pronalazi ove i druge spone koje povezuju sve aktuelne probleme koji polako ali sigurno dovode do radikalizacije građana širom Evrope.
Protesti koji potresaju čitavu Francusku već više od mesec dana usmereni su protiv penzione reforme koja podrazumeva produžetak radnog veka zaposlenih. Sindikati organizuju okupljanja po pariskim i ulicama mnogih drugih francuskih gradova, a njima se uz radnike pridružuju i intelektualci, umetnici, đaci, studenti... Problemi nižih i srednjih slojeva nisu samo problemi Francuske i prete da se preliju širom Evrope.
„Tamo postoji jedna borbena, solidaristička radikalna tradicija i struktura lakog nepredavanja, a ona se manifestuje na taj način što kada se radi o penzijama kompanije prestanu da rade, škole ne rade i, ono što je najvažnije, đaci ispred škole protestuju. Po podršci studenata radničkim zahtevima Francuska je prepoznatljiva poslednjih 40-50 godina", ocenio je Stojiljković.
Borba za raspodelu moći
Rat u Ukrajini i potencijalna eskalacija sukoba između SAD i Kine deo su globalne borbe za preraspodelu moći. Tu preraspodelu, objašnjava on, prati i ogroman problem koji nastaje sve većim uticajem digitalizacije i robotizacije na budućnost sindikalnog organizovanja, odnosno budućnost samog rada i radnika.
Veštačka inteligencija i robotizacija će imati veliki uticaj na budućnost samog rada i radnika i njihovog sindikalnog organizovanja
© AP Photo / Ng Han Guan
„ Živimo u vremenu velike krize demokratije i socijalne pravde. Pitanje je koliko jedan klasičan liberalno demokratski okvir vladavine može da izdrži ove gotovo perverzne nejednakosti i neku vrstu potpune neravnopravnosti. Polovina stanovništva planete nema nikakvu ušteđevinu, dok istovremeno postoji preko dve hiljade multimilijardera", naglašava profesor političke sociologije na Fakultetu političkih nauka.
Razlog globalnom, pa i francuskom nezadovoljstvu, po njegovom mišljenju, je i biopolitički nadzor koji je od ranije bio prisutan u svakodnevici građana, ali je eskalirao pojavom korona virusa. Uz to, on ističe da će demografska kretanja imati značajan uticaj na položaj i prirodu rada, kao i na klimatske promene.
„Demografske promene će imati veze sa klimatskim promenama, a i one će biti prostor velike nepravde. Zemlje koje nisu proporcionalno učestvovale u zagađenju moraće da troše veliki novac na tehnologiju i sve to kad se skupi dolazi u okvir onoga što je dužnička kriza, koja je kombinacija inflacije i recesije", ističe ovaj sociolog.
Neko želi da programira i šta jedemo
Podsećajući na krizna vremena iz sedamdesetih godina dvadesetog veka, naš gost objašnjava kako je ubijanje srednje klase počelo još tada, a da je njegov potencijalni kraj upravo donelo donošenje penzione reforme u Francuskoj. Sa tim krajem dolazi i ono što kritičari Davosa nazivaju „stvaranje sveta u kojem će svi biti srećni, neće imati ništa i drugi će voditi računa o nama". U ovakvom svetu biće programirano kako živimo, pa čak i šta jedemo. Ovde, smatra Stojiljković, neće biti više mesta za radnike.
Dok se eksploatisani bune, oni kojima diskretno pokazujete da su sa digitalizacijom i robotizacijom suvišni, oni, kako napominje, nemaju zašta da se bune i postaju izdržavana grupa.
Govoreći o samoj penzionoj reformi koja je poslužila kao povod za izbijanje nereda po Francuskoj, Stojiljković objašnjava da iza njih stoji najmanje dve trećine građana i objašnjava kako bi se čitava dilema mogla rešiti.
Protesti u Parizu protiv penzione reforme
© Sputnik / Sputnjik Srbija
Penziona reforma bi po proračunima trebalo kroz period od četiri ili pet godina doneti Francuskoj 100 milijardi evra. Sindikati koji predvode proteste ponudili su nekoliko metoda rešavanja novčanog pitanja, bez produženja godina staža. Tih sto milijardi, pa i više po Stojiljkoviću, mogu se prikupiti relativno lako. Prva metoda bila bi oporezivanje i lišavanje subvencija deset najbogatijih Francuza. Druga metoda podrazumeva zaštitu pozicije i rada ljudi koji najlakše gube poslove, a imaju između pedeset i šezdeset i četiri godine. Trećom metodom, ujedno i najrealnijom, skratilo bi se radno vreme svima, nakon čega bi se dobilo 1,7 miliona radnih mesta za ljude koji bi postali obaveznici plaćanja penzionog osiguranja.
„Osnovna misao sindikata jeste da brani interese sveta rada, da zaštiti dohotke i uslove rada i da obezbedi neki svet dostojanstvenog rada odnosno demokratije i socijalne pravde. Sindikati ovo rade već dva veka od kako postoje i u krajnje različitim uslovima, ali, šta to znači u uslovima digitalizacije", kaže naš sagovornik.
On postavlja pitanje i da li ćemo biti svedeni na neku vrstu izdržavane kategorije u rukama jednog procenta stanovništva.
„Ako hoćete digitalizacijom da idete ka rešavanju teškog fizičkog napora, rizičnih poslova ili rutinskog repetitivnog administrativnog rada oslobađajući ljude za neke kreativne operacije i više slobodnog vremena u kojem se isto tako obrazujete onda u redu, ali ako će vas to lišiti svake svojine i pretvoriti u neku vrstu dodatka robotima, iz toga neće biti ništa dobro", zaključuje Stojiljković.