Šta je na redu?
Analitičari jedne od najvećih evropskih banaka „Sitigrup“ upozoravaju da Rusija nije iscrpela mogućnost pritiska na Evropsku uniju.
Sa produbljivanjem konflikta su se značajno pojačali rizici od ograničenja isporuke obojenih metala i nuklearnog goriva. To će stvoriti deficit na tržištu i povećati cene važnih proizvoda. Zapad nije uvodio sankcije na sirovine koje se mnogo koriste u industriji i energetici, ali je to samo pitanje vremena.
U Sjedinjenim Američkim Državama je od 10. marta na snazi carina u vrednosti od 200 odsto na ruski aluminijum i aluminijumske proizvode. Bela kuća je time podržala svoje proizvođače.
Rusija je preko okeana poslala 400-500 hiljada tona aluminijumskih proizvoda godišnje. Gubici su veliki, ali postoje i druga tržišta, na primer u Aziji.
Stabilan protok
Kina je za godinu dana skoro udvostručila kupovinu. Prema podacima kineske carine, od marta 2022. godine do februara 2023. godine iz Rusije je stiglo 538,6 hiljada tona prerađenog aluminijuma.
U slučaju da Peking tako nastavi, to će onda biti moćan vazdušni jastuk za bezbednost Moskve, ističu analitičari „Kapital ekonomiks“. Međutim, tok aluminijuma u Kinu će, po svemu sudeći, rasti.
Kina je smanjila uvoz lakih metala iz drugih zemalja. Fabrike u jugoistočnoj Aziji su bile veliki dobavljači, ali su prekinule proizvodnju zbog povećanja cene energenata.
Ruske čeličane preuzimaju azijsko tržište nudeći vrlo atraktivne cene, navodi „Blumberg“.
Rusija je vodeći igrač na globalnom tržištu metala. Ona proizvodi skoro četvrtinu paladijuma, udeo aluminijuma je 15 odsto, a platine 11 odsto.
Metal kao geopolitičko oružje
Neke zapadne kompanije poštuju svoje sankcije i dobrovoljno se odriču ruskih isporuka, to je razlog što su sirovine poskupele.
Eksperti upozoravaju da će svako ograničenje izvoza obojenih metala u Moskvi izazvati šok na tržištima, poremetiti globalne lance i stvoriti probleme za proizvodnju.
„Uskoro će se metal pretvoriti u geopolitičko oružje“, rekli su analitičari odeljenja za istraživanje tržišta sirovina u zemljama u Evropi, na Bliskom Istoku i u Africi.
Kako navodi Leonid Hazanov, nezavisni industrijski ekspert, Rusija je zaista u mogućnosti da prekine isporuku sirovina Evropskoj uniji. Međutim, to će biti krajnje ekstremna i dobro osmišljena mera kako ne bi donela štetu domaćoj metalurgiji.
Strah od kolapsa je realan
U ovom slučaju Evropsku uniju čeka kolaps metala.
Sa jedne strane, evropska metalurgija, posebno aluminijumska, suočila se prošle godine sa visokom cenom energetskih resursa, što je dovelo do pada proizvodnje. Međutim, ona nije u mogućnosti da u potpunosti zadovolji potražnju za obojenim metalima.
Hazanov je istakao da se paladijum u EU praktično ne proizvodi, a bez njega će autoindustrija stati. Najveći proizvođači, posebno u Južnoj Africi, imaju prekid u snabdevanju električnom energijom.
Nuklearno gorivo
„Sitigrup“ upozorava da instrument pritiska može biti i nuklearno gorivo. Rusija ima velike količine urana i velike kapacitete za njegovu preradu. Cene su porasle do rekordnog nivoa u iščekivanju novih zapadnik sankcija.
Izvoz nuklearnog goriva i tehnologija se 2022. godine povećao više od 20 odsto. Prodaja u EU je na trogodišnjem maksimumu, jer je neophodno snabdevati nuklearne elektrane.
Naravno, neke sirovine se mogu kupiti i u Kazahstanu, Uzbekistanu, Australiji, Kanadi ili Namibiji, mada, te količine nisu dovoljne, ističe Hazanov.
Međutim, Rusija se ne brine, jer izvoz širi u svim pravcima, od Egipta i Irana do Kine i Indije. Analitičari podvlače, da nije reč samo o novcu, već i o političkom uticaju koji se formira za naredne decenije.