Miodrag Tabački: Pola veka radim ono što volim i od te igre živim

Na izložbi „U glavnoj ulozi Miodrag Tabački – povodom pedesetogodišnjice rada“, od 4. aprila u Galeriji nauke i tehnike SANU, biće predstavljeni najznačajniji rezultati rada našeg priznatog scenografa i kostimografa, univerzitetskog profesora i dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Formulaciji `glavna uloga` zapravo je kumovao Milutin Mišić, pozorišni kritičar. On me je stavio u glavnu ulogu u svom prikazu pozorišne sezone 1977. Te sam godine imao dvadesetak izvedenih radova i nekoliko samostalnih izlaganja, pa je on - pišući o pozorišnom životu u Beogradu u protekloj godini - naslovio svoj članak 'U glavnoj ulozi Miodrag Tabački'“, objašnjava Tabački naziv izložbe u Galeriji SANU.

Ovaj izuzetan umetnik, autor je više od 300 scenografija i 100 kostima za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave, u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

„Ova izložba pokazuje moju ulogu koja nije vezana samo za scenografiju i kostimografiju već i za izlagačku delatnost, pedagoški rad, učestvovanje na simpozijumima kod nas i u inostranstvu. Biće prikazane i nagrade, moj rad sa studentima, majstorima u radionicama. Obuhvatiće 50 panoa, po jedan za svaku godinu mog umetničkog rada, a na svakom će biti predstavljene različite faze u mom radu, dok će se na ekranima smenjivati prikazi gotovih scenografija i kostima iz izvedenih predstava“, objašnjava Tabački.

Jedini je srpski umetnik predstavljen u „Svetskoj enciklopediji umetnosti spektakla druge polovine 20. veka“, ali priznaje da je za njega sve to – samo igra.

Igra o kojoj govori počela je u detinjstvu, u porodici, pored roditelja prosvetnih radnika.

„Od najranijeg detinjstva učestvovao sam u priredbama. Imam fotografije sa scene zrenjaninskog pozorišta. Kao gimnazijalac bio sam u dramskoj i likovnoj sekciji, kao učenik muzičke škole učestvovao sam u školskom horu. To je bilo spontano prisutno u mom odrastanju. Sećam se pravljenja perika u mojoj kući – na glavicu kupusa stavi se najlon čarapa na koju se zašivaju komadi vate. To je bila rokoko perika“, priseća se umetnik.

Tabački objašnjava na koji način odgovara na zahteve dramske ili plesne predstave:

Priznaje da svega nekoliko puta nije bio zadovoljan onim što je uradio i da budžet nikada nije bio ključan za realizaciju njegovih ideja:

„Kad sam počinjao, prvih nekoliko sezona nisam čuo reč predračun. Takvo je vreme bilo. Već osamdesetih godina krenulo je da se zateže. Međutim, i uz velike probleme sa budžetom, desilo mi se svega nekoliko puta da ne budem zadovoljan onim što želim da prikažem i da mi tu nedostaju finansije i to poslednjih godina. Sa dobrim budžetom rade se solidnije konstrukcije od aluminijuma. Vizuelno utisak je isti i ako se upotrebi jeftinija gvozdena cev, ali budžet je bitan da bi dekor duže trajao. Moje predstave se igraju 20-30 godina, jedna od njih je 'Tartif' u JDP-u. Kada sam posle nekoliko godina otišao i video kulise koje su rađene od jeftinog materijala - strašno su izgledale“.

Tabački napominje da jedino u finoj ravnoteži svih elemenata - kostima, scenografije, teksta, glume - predstava funkcioniše i izdvaja svoja najluđa i najatraktivnija rešenja:

„U Koljadinom komadu 'Kokoška' radnja se dešava u enterijeru pozorišne garderobe u kojoj stanuje par. Pozovu me da radim, pročitam tekst i pomislim što ne zovu nekog studenta, početnika. Padne mi na pamet, pošto je predstava dosta kritički orijentisana prema društvu, da enterijer okrenem naopako: tako se `Kokoška` igrala na krevetu koji je uspravan i ta je metafora bila veoma umesna za tu predstavu. Prezadovoljan sam bio 'Pozorišnim iluzijama' u JDP'-u. “

Pola veka Miodrag Tabački svojim radom unosi raskoš i boje u naše živote, a na pitanje u kakav dekor bi smestio našu svakodnevicu kaže:

„ Čini mi se da bi trebalo drugim kvalitetima, pre nego fizičkim materijalima i bojama, da se unese živosti u našu svakodnevicu. To bi možda mogao bolje od mene da postigne muzičar“.