A ta saradnja, prema rečima spoljnopolitičkog analitičara Borislava Korkodelovića intenzivira se, produbljuje i biće nastavljena u skoroj budućnosti.
Samo Rusija ove godine ima devet multilateralnih vojnih manevara, što u okviru BRIKS-a, što u okviru ŠOS-a i ODKB-a, što rečito govori koliko partneri pridaju značaja vojnoj saradnji sa Rusijom, uprkos satanizaciji povodom specijalne vojne operacije u Ukrajini. Svi ruski partneri nastavljaju vojnu saradnju, konstatuje naš sagovornik.
Kina promoviše novi vid odnosa među velikim silama
Kineska vojska spremna je da sarađuje sa ruskom vojskom na daljem jačanju strateške komunikacije i koordinacije, izjavio je portparol kineskog Ministarstva odbrane Tan Kefei.
Kefei je između ostalog naglasio da kinesko-ruski odnosi nisu vojno-politički savez iz doba Hladnog rata, kao i da oni prevazilaze taj model odnosa među državama. Prema njegovim rečima, rusko-kineske odnose karakteriše nesvrstavanje blokovima, nekonfrontacija i neusmerenost na treće strane.
Portparol je napomenuo da je kineska vojska spremna da radi sa ruskom vojskom na implementaciji globalne bezbednosne inicijative i istakao da je Kina spremna da zajedno sa ruskom vojskom štiti međunarodnu pravdu i pravosuđe, kao i da je kineska vojska spremna da podrži regionalnu i međunarodnu bezbednost zajedno sa ruskom vojskom i doprinese stvaranju zajednice sa zajedničkom sudbinom čovečanstva.
Neposredan povod za Tanovu izjavu su nedavno završeni petodnevni rusko-kinesko-iranski vojnopomorski manevri u Omanskom zalivu. Međutim, deluje da je Tan ukratko ponovio i ono što je bilo rečeno na prošlonedeljnom samitu kineskog i ruskog predsednika Si Đinpinga i Vladimira Putina u Moskvi, objašnjava Korkodelović.
„Kina smatra da princip savezništva prevaziđen koncept, da taj termin pripada periodu Hladnog rata, a ono za šta se zalaže i što nastoji da sprovede u bilateralnim odnosima sa Rusijom je primena principa nesvrstavanja, nesukobljavanja i neciljanja trećih strana, odnosno nezauzimanja neprijateljskog stava prema trećim zemljama“, ističe Korkodelović.
Na taj način je predstavnik kineske Narodnooslobodilačke armije sažeo sve stavove Pekinga koji se tiču odnosa između velikih sila u multilateralnom svetu koji je u nastanku.
To je bila i jedna od glavnih poruka zajedničkog saopštenja koje su potpisali Putin i Si u Moskvi. Time Peking kaže da dve zemlje sprovode novi model odnosa između velikih sila. A ti odnosi treba da budu zasnovani na obostranom poštovanju, miroljubivoj koegzistenciji i saradnji na obostranu korist, dodaje naš sagovornik.
Amerika nagoni Kinu i Rusiju da budu sve bliže
Za osnovu odnosa sa Rusijom, Peking smatra Sporazum o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji iz 2001, u kome se kaže da su odnosi između dveju zemalja takvi da ne predstavljaju savez protiv trećih zemalja.
„Prema tumačenju tog sporazuma, ukoliko bi se radilo o formalnom savezu, to bi značilo da jedna prema drugoj imaju obavezu da u slučaju, recimo, nekakvih incidenata ili dramatičnih situacija sukobljavanja sa trećom stranom, priteknu jedna drugoj u pomoć. To bi značilo da je jedna ili druga strana potpisnica, čak i mimo svojih nacionalnih interesa priskače u pomoć savezniku“, navodi Korkodelović.
Međutim, dodaje on, istovremeno u Kini shvataju i prihvataju da u sadašnja politika SAD, nastojanje Vašingtona da očuva hegemoniju čini od Kine i Rusije sve bliže partnere.
„To se, između ostalog ogleda i u saradnji između njihovih oružanih snaga, kao što se ogleda i u vreme antiruskih sankcija, ali u manjoj meri. Kina i Rusija, zbog politike Vašingtona, šire svoju saradnju u svim oblastima bilateralnih odnosa“, kaže Korkodelović.
Vojni manevri najvidljivija manifestacija vojne saradnje
Najvidljivija manifestacija rusko-kineske vojne saradnje su brojni zajednički manevri, koji se, prema Korkodelovićevim rečima, odvijaju na dva nivoa. Prvi je bilateralni, drugi je u okviru multilateralnih organizacija kao što su ŠOS i BRIKS.
Manevri u Omanskom zalivu bili su održani treći put, dok se niz manevara kinesko-ruskih održava se skoro jednu deceniju u okviru Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), podseća naš sagovornik.
„Na poslednjim velikim manevrima u leto 2022. u Rusiji, to su takozvani „Vostok“ manevri, učestvovale su skoro sve članice ŠOS-a. Ono što je bilo interesantno, tada su se pojavili i kontigenti iz Indije“, navodi Korkodelović.
Sa druge strane, krajem februara, uz istočne obale Južne Afrike, održani su drugi po redu zajednički rusko-kinesko-južnoafrički manevri. Bili su to manevri u okviru grupacije BRIKS-a.
Bilateralni rusko-kineski manevri postaju sve obimniji i sadržajniji; obuhvataju sve više rodova oružanih snaga i idu do komandnog nivoa – oni pomažu upoznavanju operacionih navika jedne i druge vojske, objašnjava Korkodelović.
Koliko se vojna saradnja između Rusije i Kine produbljuje možda najbolje govori činjenica da su na poslednje manevre Kinezi dopremili svoje oružje na kojim su ruske posade mogle da se upoznaju sa njima, zaključuje Korkodelović.