U to je uveren nekadašnji dopisnik iz Pekinga, Milorad Denda, dobar poznavalac Kine koja će u narednom periodu biti važno odredište za popriličan broj lidera EU.
Lideri EU u Pekingu kao na traci
Već u petak će se u Pekingu obresti premijer Španije Pedro Sančez, početkom aprila na razgovor sa Sijem odlazi francuski predsednik Emanuel Makron zajedno sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Poseta italijanske premijerke Đorđe Meloni kineskoj prestonici najavljena je za maj, a u međuvremenu bi u Pekingu trebalo da bude i šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Na pitanje, da li ove posete drugoj ekonomiji sveta vidi sa fokusom na ekonomiju ili na politiku, odnosno na ukrajinsku krizu, Denda za Sputnjik kaže da je jedno od drugog neodvojivo jer je upravo ukrajinska kriza doprinela velikim ekonomskim problemima Evropske unije.
On smatra da posete EU lidera Pekingu imaju veze sa planetarno značajnom posetom kineskog predsednika Sija Moskvi i razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Pred velikim dilemama
„Ali, trebalo bi takođe reći da do ove, kolokvijalno rečeno, navale putovanja u Peking, dolazi iz nekoliko razloga i svi su podjednako važni. U ovoj nametnutoj blokovskoj podeli , koju diktira pre svega Vašington, Evropa se nalazi pred veoma teškim, strateškim, bezbednosnim dilemama. U tako podeljenom svetu izdvaja se Kina kao mesto odakle ipak mogu da poteknu neke inicijative koje će doprinositi prevazilaženju tih podela“, ocena je našeg sagovornika.
On napominje da se Kina svetu pokazala kao značajan mirovni posrednik i pregovarač koji je doveo do pomirenja i uspostavljanja diplomatskih odnosa između Irana i Saudijske Arabije, što je do juče malo ko mogao da zamisli.
„Kina se na svetskoj sceni sve više vidi kao važan globalni igrač prema kome ne mogu da se drže zatvorene oči nego se moraju tražiti putevi da se iz ovog podeljenog sveta izađe sa što manjim posledicama. U tom svetlu treba sagledavati i to što sada u Peking dolaze iz Evropske unije“, ističe dobar poznavalac Kine.
Brisel bez odgovora
Po njegovom mišljenju, ta serija poseta koja će uslediti, na koju kineski komentatori gledaju kao na kinesko-evropsku saradnju, postaje i neophodnost i objektivni realizam.
Denda napominje da EU još nema potpun i jedinstven odgovor na velike strateške, bezbednosne, ekonomske, političke i geostrateške dilema što je potvrdio i njen upravo održani samit.
Ono što je, međutim, jasno je da rat u Ukrajini najviše šteti Evropi i EU, a da Amerikanci ne ohrabruju nikakve mirovne pregovore, već naprotiv , insistiraju na produženju rata. Zato je, po njegovoj oceni, Peking mesto i adresa gde evropski lideri mogu da razgovaraju o mogućnostima zajedničkog delovanja.
U prilog tome on podseća na konstataciju jednog od lidera na samitu EU - „Ne smemo da izgubimo Kinu“. Time su, kako kaže, najsažetije izražene dileme i bojazni koje se danas osećaju u EU.
Veliki ekonomski interes Evrope
Kina je već nekoliko godina najveći spoljnotrgovinski partner EU i njen najveći investitor, ali i veliko tržište za evropske proizvode.
„Ne treba smetnuti sa uma da iza ovih evropskih inicijativa stoje veliki ekonomski interesi Evrope. Upravo Amerika nastoji da na takozvano odvajanje od Kine primora evropske zemlje da smanjuju saradnju sa Kinom da prekidaju proizvodne lance koji tamo postoje“, kaže naš sagovornik. A to je, kako dodaje, u funkciji američkog pritiska na Kinu koju Vašington pokušava da spreči da preuzme primat najveće ekonomske svetske sile.
On ističe da je osnovno pitanje mogu li Amerikanci da dozvole sebi mešanje u odnose EU i Kine kao što su to činili sa EU i Rusijom, zbog čega je Evropa najviše platila cenu antiruskih sankcija.
U Kini su, kako podseća, u toku dva važna međunarodna ekonomska skupa . Razvojni forum 2023. okupio je više od 500 predstavnika privrede, politike, akademskih krugova iz celog sveta.
Tu su i predstavnici nekih od najvećih američkih i evropskih kompanija, kakve su „Epl“, „Prokter i Gembl“ , „Fajzer“, BMV… stavljajući do znanja da oni imaju ekonomski interes za daljim nastavkom saradnje u Kini.
Naš sagovornik uz to podseća na najnovije procene međunarodnih institucija da će kineski BDP sa rastom od pet odsto ove godine činiti trećinu globalnog.
I velika bitka
Da se ponovo javljaju pozivi na takozvanu stratešku autonomiju EU čiji je glavni protagonista Francuska ukazuje i najnovija vest da su Kinezi kupovinu utečnjenog prirodnog gasa francuskoj kompaniji „Total enerdži“ platili juanima. Ta vest je nazvana istorijskom transakcijom jer je prva takva u gasnom biznisu, ali Denda kaže da su to tek signali, ali ne i preovlađujući glasovi u EU.
„Odgovor Vašingtona na ovo što se pomalja kao mogućnost obnavljanja inicijativa za razvoj saradnje EU i Pekinga pokazaće se, kako kažu u Pekingu, veoma skoro. EU je u opasnosti da izgubi i veliko kinesko tržište. Ovo jeste velika bitka i podeljenost na samitu EU samo oslikava duboku dramu u kojoj se EU danas nalazi“, ističe Denda.
Može li Evropa iz zagrljaja SAD
Na pitanje ima li uopšte EU snage da se oslobodi tog američkog zagrljaja koji je davi, on kaže da ćemo to da vidimo narednih meseci.
„To je jedna od glavnih dilema ovog vremena, ovog geopolitičkog evropskog i svetskog trenutka. Prema pesimističnijim procenama, EU se deli po raznim šavovima , koncepcijama, raznim stepenima privrženosti američkom atlantizmu i može se očekivati dalje širenje krize u Evropi. Stoga su ove inicijative prema Pekingu veoma značajne za EU“, smatra Denda.
On smatra da ne treba nasedati na zapadni narativ da evropski lideri idu u Kinu da bi je primorali da pritisne Rusiju da obustavi rat.