„Očigledno da se situacija ne popravlja, već naprotiv, vojna dejstva oko te teritorije se intenziviraju“, konstatovao je on tokom posete Zaporoškoj nuklearki.
Prema njegovim rečima, potrebno je preduzeti sve moguće mere za zaštitu Zaporoške nuklearke od svih napada.
On nije želeo da komentariše saopštenja o isporukama municije sa osiromašenim uranijumom, ali je rekao da to oružje ne predstavlja radiološku opasnost.
„Ja sam direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju i ne mogu da podržavam ili ne podržavam isporuke. Ali naravno, kao i svi drugi, želim da se rat završi što je pre moguće“, rekao je Grosi.
On je napomenuo da se pitanje upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom već dugo proučava u IAEA.
„Ovo oružje ne predstavlja radiološku opasnost. Ali u svakom slučaju, ovo pitanje se ne odnosi direktno na posao koji mi ovde obavljamo“, dodao je Grosi.
Zamenica britanskog ministra odbrane Anabel Goldi izjavila je ranije da će London, pored slanja eskadrile borbenih tenkova „čelendžer 2“, u Ukrajinu takođe poslati municiju uključujući oklopne granate koje sadrže osiromašeni uranijum.
Nakon toga je predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio da će Moskva biti prinuđena da reaguje ako kolektivni Zapad počne da koristi oružje sa nuklearnom komponentom.
Američke trupe koristile su municiju sa osiromašenim uranijumom tokom operacije „Pustinjska oluja“, bombardovanja Jugoslavije i invazije na Irak 2003. godine. Kao što su primetili stručnjaci, korišćenje ove municije može dovesti do onkoloških bolesti.