Prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 22. aprila na smotri vojne tehnike na batajničkom aerodromu, biće prikazano sve što Vojska Srbije u ovom trenutku ima. Biće to, rekao je Vučić, najveća prezentacija srpskog naoružanja, od samohodne haubice „Nora“, preko bespilotnih letelica CH-92 i CH-95, do protivazduhoplovnog sistema FK-3.
Srpski predsednik naveo je da će biti prikazano 1500 komada oruđa, kao i sve što Srbija ima od letelica. A to su, prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića avioni MiG-29. Četiri ova aviona nasleđena su od bivše Jugoslavije, četiri su beloruska, a šest su ruska donacija.
Na ovim avionima izvršena je modernizacija, podseća naš sagovornik, a nabavljene su i nove rakete.
„Po prvi put Migovi, a i generalno naše vazduhoplovstvo, ima mogućnost da dejstvuje protivradarskim raketama H-31. Nabavljene su vođene rakete vazduh-zemlja, zatim aktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh. Taj paket je postavio novi standard, novi nivo sposobnosti“, kaže on.
Raketa H-31 ruske proizvodnje posebno je zanimljiva. Njena protivradarska verzija, kojom je naoružano srpsko vazduhoplovstvo je najpoznatija, ali, ona je bila prva raketa koja se kretala nadzvučnom brzinom i postoje njene protivbrodske i verzije vazduh-vazduh. U verziji vazduh-vazduh upotrebljava se protiv dronova, a postoje i priče da se konstruiše i „anti-Avaks“ verzija.
Radić podseća i na ruske helikoptere – četiri Mi-35M i Mi-17V5. Međutim, ukrajinska kriza prekinula je nastavak procesa modernizacije vazduhoplova i ostavio je nedorečenu popunu – od helikoptera je trebalo formirati eskadrilu, dok je njihov broj koji je stigao u Srbiju dovoljan za odeljenje.
Takođe, nabavljeni su i Erbasovi višenamenski helikopteri.
Radikalan iskorak u modernizaciji vojske
Protivvazduhoplovni sistem FK-3, prema Radićevim rečima, predstavlja drastično radikalni iskorak, jer su sistemi protivvazdušne odbrane koje je do sada posedovala naša vojska nasleđe davne prošlosti.
„Naravno da je veliki pomak kada, recimo, četiri puta povećate zonu uništenja po daljini, kada se preko noći iz stare mehanike pređe u digitalno doba“, ističe Radić.
Upravo je nabavka FK-3, sistema koji je kineski proizvođač konstruisao po ugledu na ruski S-300 izazvala i najviše prašine kada je aprila 2022. dospeo u Srbiju. Zapadni političari izražavali su „zabrinutost“ zbog toga što Srbija nabavlja naoružanje iz Kine.
FK-3 je protivvazdušni raketni sistem srednjeg i dugog dometa, a razvijen je na osnovu starijeg kineskog sistema KS-1. Namenjen je uništavanju i presretanju različitih pretnji u vazdušnom prostoru, kao što su krstareće rakete, avioni, teški borbeni helikopteri, taktičke rakete vazduh-zemlja, bespilotne letelice...
Rakete se mogu lansirati sa lansirnog vozila u krugu od 360 stepeni po azimutu, pod stalnim uglom elevacije od 60 stepeni, usmeravajući se brzinom od 20 stepeni po sekundi po azimutu.
Jedna baterija je u mogućnosti da istovremeno gađa šest različitih ciljeva.
Na prikazu sposobnosti „Štit-2022“, koji je Vojska Srbije organizovala na vojnom aerodromu „Pukovnik - pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici, zvanično je predstavljena jedna baterija ovog sistema. Tadašnji ministar odbrane, Nebojša Stefanović, nekoliko dana ranije je izjavio da su za potrebe Vojske Srbije nabavljene ukupno četiri baterije.
Zvaničnici su saopštili da su pripadnici Vojske Srbije na vežbama u Kini uspešno pogađali niskoleteće i visokoleteće mete na daljinama od 97 kilometara. kao i u slučaju bespilotnih letelica, Srbija je jedini korisnik ovog sistema van Kine.
Bespilotne letelice – obnova izviđačke avijacije
Ukrajinska kriza pokazuje koliko je obaveštajna delatnost važna – ovaj segment kod nas je dugo bio zapostavljen, naglašava Radić.
„Ostali smo bez izviđačke avijacije, prizemljeni su svi izviđači. Uvođenje bespilotnih letelica je savremeni trend i potrebno su, i po širini i po dubini, kao prihvatljivo savremeno rešenje“, komentariše on.
Dom se CH-92 već nalaze u naoružanju, CH-95 se prvi put prikazuju, s obzirom da se za njih nije ni znalo da su dopremljene u Srbiju. Nabavkom šest letelica CH-92 od Kine, 2019, Srbija nije samo postala njen prvi inostrani korisnik, to je i prvi srednji daljinski pilotiran vazduhoplov u Vojsci Srbije koja je do tada, počevši od 2008. godine koristila samo mini bespilotne izviđačke letelice, kao što je izraelski Orbiter.
Za CH-92 proizvođač navodi da je to izviđačka i borbena BPL koja za izvršavanje različitih zadataka može da nosi optoelektronski i infracrveni sistem kao i dve precizno vođene bombe ili rakete. Može se koristiti za prikupljanje obaveštajnih podataka, izviđanje, nadgledanje, otkrivanje neprijateljskih pozicija, korekturu artiljerijske vatre, precizne udare po ciljevima od velike važnosti, kao i za procenu efekta borbenog dejstva u realnom vremenu.
Nabavka CH-95 najavljena je 2021. Njen razvoj kineski proizvođač započeo je još 2005, a prvi put je predstavljena 2010, da bi 2015. bila predstavljena njena unapređena verzija. Različiti izvori navode, primarno je razvijena za kinesko Ratno vazduhoplovstvo, a nije poznato da je bilo ko u svetu nabavio ovaj tip letelice. Stoga će, kao i u slučaju CH-92, Srbija biti prvi strani korisnik ove kineske bespilotne letelice.
„Nora“ – najsavremeniji artiljerijski sistem
Prema Radićevim rečima, prelazak na samohodnu haubicu „Nora“ je veliki iskorak za srpsku vojsku, mada, kako kaže, pomalo kontraverzno rešenje, zbog toga što se na taj način prelazi na NATO kalibar od 155 milimetara.
„Još osamdesetih godina, jaka grupa artiljerijskih stručnjaka iz Vojnotehničkog instituta, predvođena pukovnikom Anastasom Paligorićem zalagala se na prelazak na 155 milimetara iz niza tehničkih razloga, ali je prevladala ideja da se ostane na sovjetskom kalibru od 152 milimetra. Sada je prihvaćeno 155 milimetara, što je zapravo treći kalibar u Artiljerijskoj brigadi. Ona ima haubice na sovjetskim kalibrima od 152 milimetra i topove na 130 milimetara. Naravno da bi se „Nora“ uvela u naoružanje, bilo je potrebno obezbediti domaću proizvodnju municije, zaokružiti celinu te teme i dugoročno utvrditi plan da se kupi dovoljna količina sredstava da bi to postalo osnovno sredstvo vatrene podrške“, kaže Radić.
„Nora“ B-52 M21 predstavlja jedan od najsavremenijih borbenih sistema artiljerije. Maksimalni domet joj je 41 kilometar, a brzina gađanja je tri do četiri granate u minuti i deluje na temperaturama od minus 25 do plus 55 stepeni Celzijusa. Nosi 36 granata, od kojih je 12 u automatskom punjaču spremno za paljbu. Sposobna je za dejstvo principom MRSI, gde se granate ispaljuju pod različitim uglom i različitim barutnim punjenjem tako da istovremeno padnu na cilj.
Prema dostupnim podacima, srpska vojska je naoružana sa 18 ovih oruđa, dok su ostali korisnici Kipar (24), Mjanmar (30), Bangladeš (18), dok Kenija, koja je ujedno bila i prvi inostrani kupac srpske haubice ima najmanje dve „Nore“. Prema poslednjim nezvaničnim vestima, Alžir je zainteresovan za kupovinu oko 50 „Nora“, čime bi postao najveći korisnik na svetu.
Kao veoma svrsishodan iskorak je i modernizacija višecevnih bacača raketa „Oganj“ – ovaj sistem, koji datira iz sedamdesetih godina prošlog veka je digitalizovan, čime je dobio potpuno novi život, dodaje naš sagovornik.