Sa našim trenutnim znanjima, niko ne može da odgovori tačno na ta pitanja, ali je tim naučnika predvođen teoretskim fizičarom Jangom Bajom sa Univerziteta Viskonsin Medison pokušao da sazna kako bi hipotetičke planete od tamne materije izgledale i da li bismo mogli da ih otkrijemo.
Ukratko, odgovor je potvrdan, ako su ispunjeni određeni uslovi, a naučnici su to objasnili u svom radu objavljenom na Arksivu.
Tamna materija - jedna od najvećih misterija
Naš svemir pun je izvanrednih misterija, ali jedna od najvećih je tamna materija. Za sada nema tačnog odgovora šta je tamna materija, kako ona izgleda ili od čega je napravljena. Jedino što nauka sigurno zna jeste da je gravitacija u svemiru ozbiljno veća od količine barionske (normalne) materije. Kada se uračuna svaka galaksija, svaku zvezda i svaki oblak prašine između zvezda, još uvek postoji puno više gravitacije nego što bi trebalo da je bude. Naučnici ne znaju šta je uzrok tome, ali taj misteriozni izvor nazivaju tamnom materijom, za koju postoji nekoliko teoretskih kandidata, a naučnici ih trenutno istražuju, piše „Sajens alert“.
Uopšteno posmatrano, kandidati za tamnu materiju mogu da se podele u dve kategorije: pojedinačne čestice i kompoziti, uključujući makroskopske mrlje tamne materije ili makroe, koji mogi da imaju masu čak planetarne veličine.
„Makroskopsko stanje tamne tvari sa svojom masom i/ili promerom sličnim onim koje imaju planete, ponašaće se kao tamna egzoplaneta ako je ograničeno na zvezdani sistem, čak i ako struktura objekta nalikuje nečem sasvim drugom“, objašnjavaju autori u novoj studiji.
Naše trenutne metode otkrivanja egzoplaneta uglavnom su zasnovane na uticaju koji ta planeta ima na svetlost svoje zvezde, odnosno takozvanom tranzitu. Te informacije mogu da se koriste i za proučavanje svojstava planeta.
Otkrivanje planeta od tamne materije
Na taj način, astronomi mogu da izmere i veličinu neke egzoplanete. Egzoplanete takođe uzrokuju slabo pomeranje svojih zvezda, dok se obe kreću oko zajedničkog težišta, što se može otkriti u promenama talasne dužine svetla zvezda. To kretanje naziva se radijalna brzina i može da se koristi za izračunavanje mase egzoplaneta. Zahvaljujući tim merenjima, naučnici mogu da izračunaju gustinu egzoplaneta i tako odrede od čega se sastoje.
Autori nove studije napominju da bi se to moglo koristiti za otkrivanje potencijalnih egzoplaneta od tamne materije. Egzoplaneta tamne materije mogla bi da ima drugačija svojstva od običnih egzoplaneta, i to tako da prkose našem trenutnom razumevanju formiranja planeta. Tako teoretski može da postoji gušća od čelika, na primer, ili planeta koja ima toliko nisku gustinu da je to nemoguće objasniti.
Naučnici u novoj studiji objašnjavaju i kako bi bilo moguće otkriti planetu od tamne materije.
„Ukoliko postoje ozbiljne anomalije tranzitnog spektra tokom merenja uticaja egzoplanete na svetlost zvezde, to bi moglo ukazivati na prisutnost egzoplaneta od tamne materije. Isto tako, ako radijalna brzina sugeriše da bi egzoplaneta trebalo da prođe ispred zvezde, a onda se ne primeti nikakav tranzit, to bi mogao biti trag koji ukazuje na egzoplanete od tamne materije“, navode naučnici i dodaju da bi to mogao biti slučaj i ako svetlosna kriva prikazuje neočekivani oblik.
Oni su izneli i teoretski oblik kako bi svetlosna kriva mogla da izgleda kada je u pitanju planeta od tamne materije, s obzirom na slabu interakciju sa standardnim česticama.