Reč je o relativno novom i nedovoljno istraženom pojmu koji je termin i koncept dobio krajem devedesetih godina prošlog veka zahvaljujući američkom lekaru Stivenu Bretmenu.
Karakteristike ortoreksije
Osobe s ortoreksijom opsednute su zdravom hranom i mentalno su preokupirane njenim poreklom i načinima pripreme. Jedu samo „zdravu, ispravnu, biološki čistu, dobru“ hranu, a izbegavaju „nezdravu, pogrešnu, lošu i prljavu“.
„Poslovni dnevnik“ prenosi iskustvo žene trenera koja smatra da joj se problem javio upravo zbog uključenosti u svet fitnesa. Kalorije moraju da budu na niskom nivou i moraš da jedeš zdravo da bi izgledao bolje, kazala je ona.
Osobe koje su opsednute zdravom hranom najčešće izbegavaju veštačke boje, pojačivače ukusa, konzervanse, pesticide, genetski modifikovanu hranu, masti, šećer, so, meso, mleko, mlečne proizvode i druge „nezdrave“ namirnice.
Takođe, ove osobe nameću sebi vrlo rigidna pravila i restrikcije čije kršenje izaziva anksioznost, stid, samoosuđivanje, krivicu, depresivnost i generalno teskobu.
Sve to dovodi do negativnih posledica za mentalno i fizičko zdravlje i ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje.
Ovakvi ljudi plaše se da van svoga doma neće moći da se hrane „ispravno“ i zato izbegavaju hranu koju su pripremili drugi. Tako se udaljavaju od prijatelja i članova porodice koji imaju drugačije pogleda na ishranu, što dovodi do socijalne izolacije i osamljivanja.
Moguće su nagle promene raspoloženja i razvijanje depresije, ali i napadi panike ako se ne može konzumirati „ispravna“ hrana, ističu stručnjaci.
„Bila sam svesna da niko ne shvata u kojoj ogromnoj meri to mene zapravo opterećuje. Stvarno sam znala da plačem zbog hrane – i nikome to nisam mogla da objasnim“, ispričala je sagovornica „Poslovnog dnevnika“.
Kada se generalno troši preterana količina vremena i resursa na ishranu, otežano je i fokusiranje na akademske i poslovne zadatke, upozoravaju stručnjaci.
Uz to može doći do opasnih telesnih stanja poput deficita esencijalnih nutrijenata, malnutricije i gladovanja - što dovodi do gubitka kilograma i pothranjenosti, pa zbog toga osobe s ortoreksijom mogu da razviju slične telesne smetnje kao i one obolele od anoreksije.
Remećenje menstrualnog ciklusa na nekoliko meseci bio je najstrašniji deo poremećaja pomenutog fitnes trenera, s čim do tada nikada nije imala problem.
Teorija ortoreksičnog društva
Ljudima je kao društvenim bićima važno da budu prihvaćeni u društvu zbog čega svoje ponašanje menjaju i prilagođavaju, a što utiče i na način na koji se hranimo.
Današnji veliki pritisak u vezi sa ishranom dolazi od porodice, vršnjaka i medija, a stvar se dodatno intenzivirala pojavom društvenih mreža.
Prema teoriji ortoreksičnog društva, zapadno društvo je na određen način uticalo na nastanak ortoreksije zbog preterane refleksivnosti prilikom odabira hrane.
Zdravlje se danas izjednačava sa atraktivnošću. Ljudi koji se zdravo hrane smatraju se privlačnijima i pripisuju im se pozitivne osobine.
Na društvenim mrežama mogu objavljivati netačne, neistinite i nepotpune informacije pa se na nerealan način prikazuje život, uključujući i način ishrane, što je problematično pogotovo za mlade koji su najranjivija grupa kada je u pitanju poremećaj u ishrani.
„Pratiš nekoga ko navodno zna više od tebe, i učiš od njega, a ne znaš da učiš pogrešno i ne znaš sa čime se on nosi… Ne znaš da li je ta osoba zdrava i da li je njena ishrana zaista zdrava – što najčešće ispadne da nije“, priča fitnes trener sa početka priče.
Takođe je dokazano da društvene mreže negativno utiču na raspoloženje, samopoštovanje i zadovoljstvo telom. To dovodi i do rizika od razvijanja poremećaja ishrane, upozoravaju stručnjaci.
Najčešći poremećaj u ishrani
Pouzdana procena učestalosti ortoreksije prilično je otežana.
Ona varira zavisno od države do države, populacije, kulturnih normi i zdravstvenih sistema, pri čemu je najmanja zabežena u Italiji sa oko 6,9 odsto, a najviša u grupi brazilskih studentkinja nutricionizma, i to do 88,7 odsto!
Budući da učestalost anoreksije i bulimije u opštoj populaciji ne prelazi dva odsto, može se zaključiti da je ortoreksija svakako najučestaliji poremećaj u ishrani.
Dve godine bile su potrebne da bi fitnes trener naučila neopterećeno da jede. U tome joj je pomogao razgovor s psihologom pre kojeg se vrtela u krug. Zato terapiju preporučuje svima.
Međutim, njena opterećenost ishranom nije nestala samo tako.
„Naučiš da živiš s tim, ali ne nestane u potpunosti, i dalje je negde u pozadini - ali držim to na minimumu“, rekla je ona.
Ortoreksija se leči multidisciplinarnim pristupom s naglaskom na psihoterapiju, ali uz saradnju psihijatra i nutricioniste specijalizovanog za rad s poremećajima u ishrani.
Nutricionista pomaže osobi da napusti stroga pravila u ishrani i crno-belo razmišljanje o hrani, kao i da raskrinka mitove o ishrani, što vodi početku fleksibilnijeg konzumiranja hrane, odnosno raznovrsnosti u ishrani.