Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da su albanski zvaničnici u Tirani, gde je boravio u poseti, podržali njegov stav da dogovor iz Ohrida znači, kako tvrdi, „de fakto“ priznanje tzv. Kosova i istakao da je od Albanije tražio podršku za članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama.
Status Kosova nije promenjen u Ohridu
Da li Albanija može da ispuni ove zahteve Prištine i u kolikoj meri i na osnovu čega je zaključeno da su pregovori u dogovor u Ohridu u sklopu nastavku dijaloga Beograd i Prištine de fakto priznanje?
Diplomata Zoran Milivojević napominje da je Albanija trenutno u dobroj poziciji jer je nestalna članica SB UN i da se teži da s eta pozicija maksimalno iskoristi.
„Albanija se od prvog dana samoproglašene nezavisnosti Kosova angažuje za potvrdu kosovske državnosti i to nije ništa novo. Ovoga puta je samo na sceni da se sve to ponovo aktuelizuje,“ kaže Milivojević.
Međutim, cela ta uzajamna podrška Kosova i Albanije, smatra naš sagovornik, i ovi sastanci koji su usledili kao i poruke upućene sa obe strane, više su u svrhu jačanja unutrašnjih pozicija i Rame i Kurtija, nego stvarne mogućnosti da Albanija nešto uradi za Kosovo.
„Albanija ne može da uvede Kosovo u UN kao državu posmatrača jer su za to potrebni glasovi dve trećine članica Generalne Skupštine, a drugo, to mora da bude i inicirano na njenom nivou, a na inicijativu određenog broja zemalja. Međutim, to nije ni realno ni aktuelno pa prema tome, od toga nema - ništa,“ ističe Milivojević.
Tirana bi pre mogla da pokuša da u evropskim institucijama pomogne Prištini da izvuče neka mesta, ali, veruje Milivojević, i tu bi bila slaba prolaznost.
Tirana i Priština o sprazumima
Što se tiče obostranog zaključka Tirane i Prištine da je u Ohridu postignuto „de fakto“ „međusobno priznanje“ Beograda i Prištine, naš sagovornik kaže:
„Prvo, nema nikakvog međunarodnog pravnog sporazuma koji je važeći a koji dovodi u pitanje raniji status Kosova i Metohije, dakle entitet Srbije pod protektoratom Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 12 44 i to je jedina istina u celoj priči,“ ističe Milivojević.
To što svako tumači u skladu sa svojim interesima, dodaje sagovornik Sputnjika, to je zato što postoje problemi pre svega za prištinsku stranu na njenoj unutrašnjoj sceni.
Rama i Kurti su se dogovorili da će sledeći sastanak dve vlade bude u junu, a razgovarali su i o dosadašnjoj primeni potpisanih sporazuma i koje nove sporazume mogu da sačine.
Kurti je dodao da su predstavnici institucija podržali njegov stav da je sporazum iz Ohrida „de fakto“ priznanje Kosova od strane Srbije, i da član 7 tog sporazuma koji govori o samoupravi srpske zajednice i pominje Savet Evrope, zapravo odgovara okvirnom sporazumu za zaštitu nacionalnih manjina.
Takođe je rekao da se tačka 10 odnosi na sve dosadašnje sporazume koje je vlada Prištine nasledila iz procesa dijaloga u Briselu, a kojih je 39 za koje su dogovorili da ih treba primeniti i koji su im važeći i obavezni.