On misli da pasivan odnos policije, tužilaštva i sudova, a posebno od dolaska Kurtija na vlast, ohrabruje napade na srpski narod i ekstremisti to koriste jer znaju da neće biti kažnjeni za svoje postupke.
U nedelju je u selu Lepina u okolini Lipljana porodici Slavić po peti put obijena kuća čime su nastavljeni napadi na imovinu Srba na Kosovu i Metohiji. Sinoć je opljačkana kuća porodice Maksimović iz Suvogo Dola, kod Lipljana.
Tokom prošle nedelje u samo jednom danu obijene su tri kuće, u selu Batuse su opljačkane kuće porodicama Lazić i Delić dok je u Lapljem selu obijena i opljačkana kuća koja je u vlasništvu porodice Mitić. Tokom marta na meti pljačkaša našle su se i porodične kuće porodice Mirić u Batusu kao i porodice Nedeljković u Preocu.
Počinioci kao ni u prethodnim slučajevima pljačke i uništenja srpske imovine - nisu pronađeni.
Drecun kaže da ovo više nije terorisanje od ekstremnih Albanaca i kriminalnih pojedinica već od privremenih institucija koje ne reaguju na odgovorajući način.
„Kurtijev odnos i retorika prema srpskom narodu, njegovim izabranim političkim predstavnicima, prema Beogradu, odnosno prema dijalogu je nešto što ohrabruje napade na srpski narod i to albanski ekstremisti koristi. Jer, ako se nekom stavi u izgled da neće biti kažnjen za neko počinjeno nedelo prema srpskom narodu onda ga time motivišete i ohrabrujete da ta nedela i počini“, kaže Drecun.
Prema njegovim rečima ni međunarodni predstavnici ovakve stvari ne vide kao ozbiljne incidente.
„Međunarodno prisustvo na Kosmetu napade tretira kao pojedinačne incidente na koje treba da reaguju policija, pravosuđe i tužilaštvo i ne mešaju se mnogo u to. Ali, mi vidimo ovde jednu sistematsku kampanju koja je usmerena ka tome da se dovrši posao koji je započela teroristička OVK, a to je da se Kosovo i Metohija potpuno otisne od srpskog naroda i to i jeste sastavni deo dovršavanja etničkog čišćenja“, rekao nam je on.
Naš sagovornik posebno podvlači da je ovo samo pokazatelj da je Srbima na KiM potreban dodatni institucionalni mehanizam da bi se zaštitili i da ne bi bili građani drugog reda, a koji trenutno za Srbe na KiM ne postoji.
„Taj mehanizam po nama je Zajednica srpskih opština koja je ispregovarana i koja bi ojačala položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i omogućila mu da podigne stepen bezbednosti i ostvarenosti ljudskih prava bar na lokalnom nivou gde može sam da uređuje život i rešava svakodnevne probleme. Priština se tome opire iz razloga što jednostavno ne želi Srbe na KiM, ne želi ih kao ravnopravne građane, niti razmišlja dugoročno da će Srbi biti tu na KiM već očigledno ima druge namere“, zaključio je Drecun.