Animacija prikazuje pomeranje tektonskih ploča, kore koje se sudaraju jedna s drugom stvarajući planinske lance i razdvajajući i stvarajući okeane.
Kada ploče urone u Zemljin srednji sloj, u zonama subdukcije dovode do vulkana koji oblikuju površinu planete.
Ali postoje i druge sile koje oblikuju površinu: padavine erodiraju površinu, dok brzina vremenskih uticaja menja nivoe ugljen-dioksida u vazduhu, stvarajući povratnu petlju koja povezuje kopno s atmosferom.
“Iako se ples kontinenata detaljno proučava, još uvek smo ograničeni u našem razumevanju i predstavljanju toga kako je Zemljina površina evoluirala. Ono što donosimo s ovim novim modelom je način da procenimo kako se površina promenila (globalno i tokom geoloških vremenskih skala) oblikovana njenim interakcijama s atmosferom, hidrosferom i tektonskom dinamikom“, kaže Tristan Sejls, viši predavač geonauke na Univerzitetu u Sidneju i glavni autor studije.
Model počinje pre 100 miliona godina usred raspada superkontinenta Pangea. Na početku animacije već se raspoznaju kontinenti koji će postati Afrika i Južna Amerika, s tim da se kontinenti severne hemisfere spajaju nekoliko desetina miliona godina kasnije. Plavom bojom prikazan je tok vode, a crvenom bojom intenzitet taloženja novih sedimenata erozijom.
“Ovaj model visoke rezolucije bez presedana Zemljine nedavne prošlosti omogući će geonaučnicima potpunije i dinamičnije razumevanje Zemljine površine”, dodaje koautor studije Laurent Hjuson, geolog na Institutu za nauku o Zemlji u Grenobleu.
Spajanje svih ovih različitih pritisaka na evoluciju Zemlje, od pomicanja ploča preko protoka vode do sporih promena, pruža novi način postavljanja pitanja o svemu, od regulacije klime do načina kruženja atmosfere koje utiče na eroziju kopna, prenosi portal Dnevno.