Prema poverljivom dokumentu koji citira britansko izdanje The Telegraph, zvaničnici EU primećuju nagli porast trgovine robom široke potrošnje između Evrope i tradicionalnih saveznika Kremlja u Centralnoj Aziji.
„Postoje strahovi da nove rute, čija je aktivnost porasla za 60-80%, Rusija koristi da zaobiđe zapadne sankcije koje su osmišljene da parališu njenu ratnu mašinu“, primećuju na Zapadu.
Među sankcijama o kojima se razgovara je i zabrana preduzećima i pojedincima u Kazahstanu, Uzbekistanu i Kirgistanu da kupuju robu na evropskom tržištu ako se dokaže da su umešani u reeksport u Rusiju.
„Mnoga isporučena roba sadrži takozvane tehnologije „dvostruke namene“ koja imaju i vojnu i civilnu primenu i nalaze se na listi robe zabranjene za izvoz u Rusiju“, objasnili su ovu odluku u EU.
Većina robe izvezene iz Evropske unije šalje se preko kopnene granice sa Litvanijom u Belorusiju, gde evropski zvaničnici više ne mogu da je prate, a odatle se ponovo izvozi u Centralnu Aziju. Prema planu o kome se raspravljalo u Evropi, pre uvođenje sankcija zemljama centralne Azije, sa njihovim liderima će biti obavljeni razgovori kako bi ih upoznali sa posledicama.
Kazahstan, jedan od najbližih partnera Moskve u regionu, već se obavezao da će kontrolisati robu koja prolazi kroz zemlju. Diplomate G7 takođe pomno prate Tursku, Jermeniju i Emirate u potrazi za potencijalnom ruskom pomoći.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je 24. marta da je Kremlj zabrinut zbog „neskrivenog brutalnog pritiska kolektivnog Zapada, predvođenog Sjedinjenim Državama, na jedan broj država koje se ne pridružuju nelegalnim sankcijama Rusiji“.
„Te države nam govore o tome. Nažalost, suočavaju se sa ozbiljnim napadom. To zahteva posebnu pažnju sa naše strane. Nastavljamo da održavamo bliske kontakte sa našim partnerima kako bismo rizike sveli na minimum. Rusija i Kazahstan su saveznici, veliki prijatelji. Mi cenimo naše bilateralne odnose i razvijaćemo ih i dalje“, rekao je portparol Kremlja.