Kako je rekao, potrebno je uneti izmene u zakonodavstvo Rusije prema kojima bi se snosila odgovornost u slučaju podržavanja ili saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom. Volodin je takođe istakao da bi trebalo raditi na sklapanju bilateralnih sporazuma sa prijateljskim zemljama koji bi predviđali „međusobno odbijanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom“.
Volodin je dodao da ruski predsednik Vladimir Putin ima „pravo da preduzme bilo kakve akcije u cilju zaštite građana od odluka međunarodnih struktura“.
Takođe je podsetio da je su Sjedinjene Američke Države 2002. godine donele poseban zakon o zaštiti vojnika prema kojem nijedan američki državljanin ili građanin savezničke zemlje ne može biti zadržan ili uhapšen po nalogu Međunarodnog krivičnog suda. Štaviše, prema dokumentu, Vašington može da pokrene vojnu intervenciju ako se američki vojnici, zvaničnici ili političari nađu na optuženičkoj klupi suda, podsetio je predsednik Državne dume.
Što se tiče Rusije, prema Ustavu zemlje nacionalno zakonodavstvo ima prioritet nad međunarodnim, a uzimajući u obzir međunarodno iskustvo ispravno je da se tako nastavi, zaključio je Volodin.
Međunarodni krivični sud u Hagu 17. marta izdao je naloge za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lavov-Belove zbog optužbi za „ilegalno deportovanje“ ukrajinske dece. Komentarišući ovu odluku, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je napomenuo da Moskva ne priznaje jurisdikciju tog suda.