EKONOMIJA

Da li će trenutni pad euribora značiti i pad kamata na kredite u evrima

To što je proteklih dana euribor posle jednogodišnjeg rasta zabeležio pad ne znači da će se odraziti i na pad kamata na kredite obračunate u evrima koje imaju naši građani. Razlog tome je što se euribor najčešće obračunava na tri ili šest meseci, zavisno od toga kako je ugovoren kredit.
Sputnik
To za Sputnjik objašnjava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), Vladimir Vasić.
Kamatna stopa, koju Evropska bankarska federacija utvrđuje svako jutro iznova, po kojoj poslovne banke širom Evrope međusobno pozajmljuju novac, takozvani euribor, koji presudno utiče na visnu kamate na kredite, posle dugo vremena, od 8. marta je bio u silaznoj putanji. Neki su se ponadali da bi to moglo da znači i pad kamata na kredite, koje su u poslednjih godinu dana rasle zbog stalnog podizanja referentne kamatne stope u borbi sa inflacijom.

Pad euribora privremen

„Poslednjih nekoliko dana imamo blag pad euribora. Pretpostavljam da je to rezultat svega što se dešavalo u globalnim okvirima u bankarstvu i to je reakcija tržišta. Mislim da je ona privremena i ubeđen sam da će euribor rasti pošto je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upravo rekla da će nastaviti da steže kaiš sa namerom da obuzda inflaciju“, kaže Vasić.
On napominje da je nakon što je ECB pre neki dan odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto, Lagardova konstatovala da je inflacija u evrozoni i dalje previsoka, iako je u ferbuaru pala na 8,5 odsto. Ujedno je upozorila da se ECB suočava sa "povišenim nivoom neizvesnosti, pa će pri određivanju kamatnih stopa, zauzeti "pristup zavisan od podataka".
Trenutni pad euribora je privremen i sigurno će nastaviti da raste jer je Evropska centralna banka najavila dalji rast referentnih kamatnih stopa

Ko će imati koristi

Upravo to, po oceni Vasića, znači novo stezanje kaiša, odnosno dalji rast referentne kamatne stope ECB, od koje najdirektnije zavisi i euribor. Ukoliko se referentna kamatna stopa podiže, onda se može očekivati da euribor takođe raste, kaže on, ocenivši da to ipak dalje neće biti skokovito kao do sada. Tako bi umesto za 50 baznih poena, kao do sada, rast referentne kamatne stope vrlo verovatno mogao da bude za 25 baznih poena, smatra on.
Na pitanje da li će se ipak ovaj pad euribora odraziti na neke kamate, Vasić odgovara potvrdno i precizira -zavisi kada ste uzeli kredit. Ako ste slučajno uzeli ovih dana onda bi to sigurno trebalo da se evidentira, kaže on.
Naš sagovornik objašnjava i zašto to nije slučaj sa ostalim kreditima.
„Obračun euribora i apliciranje na vašu mesečnu ratu se najčešće vrši na tri meseca, ponekad i na šest. Zavisi da li ste podižući kredit ugovorili tromesečni euribor, ili šestomesečni. Ukoliko ste ugovorili šestomesečni poslednji put je usklađivanje rađeno pre mesec dana i vi ćete svakako promašiti ovaj euribor koji je u ovom trneutku nešto malo niži nego pre“, objašnjava Vasić.
Drugim mrečima, euribor, od koga zavisi i kolika će biti kamata, pa tako i mesečna rata, kod nekih kredita se usklađuje na svaka tri meseca, a kod nekih na pola godine.

Mala je razlika

Na pitanje kako se koji obračunava, da li građani kada uzimaju kredit o tome treba da vode računa, da li je jedan od njih u nekoj situaciji povoljniji od drugog, generalni sekretar UBS kaže da su tu razlike neznatne.
„Recimo od pet banaka tri banke imaju šestomesečni euribor u ponudi, a dve tromesečni. Ne možete tu mnogo ni da dobijete, ni da izgubite. Mali je to vremenski interval. Verujem da ćete sa rastom euribora to pre ili kasnije osetiti u vašoj rati. A da li će to biti za tri ili šest meseci, to je stvar toga koju ste banku izabrali. U suštini mala je razlika“, ističe ovaj bankar.
Bilo da ste ugovorili kredit sa tromesečnim , ili šestomesečnim obračunom euribora, razlika je mala da bi značajno uticala na visinu mesečne rate

Popuštanje kaiša

On dodaje da suštinsko spuštanje euribora može da se očekuje tek sledeće godine ako se ostvare očekivanja da inflacija padne. Dodaje, pri tom, da ne veruje da ćemo opet imati onaj period jeftinog novca kada je euribor šest-sedam godina bio negativan.
„Sada je on u plusu i to značajnom, od 3,1 -3,2 odsto i nadam se da će sledeće godine krenuti silaznom putanjom. Možda ćemo mi koji imamo šestomesečne euribore malo kasnije osetiti taj efekat smanjenja, ali u svakom slučaju, osetićemo smanjenje. Naredne godine u drugoj polovini bi moglo da se desi da infalcija dođe do tih ciljanih tri odsto i da na bazi toga centralne banke malo popuste stezanje kaiša i da mi to osetimo na našim mesečnim ratama“, zaključio je Vasić.
Komentar