Takođe je rekao i da su planovi Londona o isporukama municije sa osiromašenim uranijumom Kijevu posebno cinični jer su objavljeni uoči godišnjice početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije kada je na tu zemlju bačeno oko 40.000 granata sa preko 15 tona te otrovne supstance usled čega stepen zagađenosti zemljišta i podzemnih voda uranijumom u Srbiji zahteva stalno praćenje radi procene potencijalnih rizika.
On je podsetio da su i NATO vojnici, koji su učestvovali u vojnim operacijama, bili žrtve primene municije sa osiromašenim uranijumom i to ne samo u Jugoslaviji, već i u Iraku gde je upotrebljeno čak 300 tona te supstance.
Rusija upozorava na posledice
Upotreba municije sa osiromašenim uranijumom naneće nepopravljivu štetu zdravlju vojnog i civilnog stanovništva Ukrajine, ali NATO je uprkos tome spreman da je isporuči Kijevu, rekao je Kirilov.
„Prilikom udara projektila sa osiromašenim uranijumom formira se pokretni vreli oblak aerosola uranijuma-238 i njegovih oksida koji, kada dođu u dodir sa organizmom, mogu izazvati razvoj ozbiljnih patologija“, kazao je Kirilov.
Kako je istakao, glavna opasnost od zračenja od osiromašenog uranijuma nastaje ako u telo uđe u obliku prašine.
„Tokovi alfa zračenja iz sitnih čestica uranijuma koje su se zadržale u gornjim i donjim disajnim putevima, plućima i jednjaku izazivaju razvoj malignih tumora. Gomilajući se u bubrezima, koštanom tkivu i jetri, uranijumska prašina dovodi do promena na unutrašnjim organima“, objasnio je general.
Takođe je dodao da jedinjenja osiromašenog uranijuma, koja ostaju u tlu, dugo vremena nose opasnost od negativnog uticaja na ljude i životnu sredinu.
Po njegovim rečima, u izveštaju koji je 2002. godine u Ženevi objavila grupa eksperata koja je pod okriljem Programa UN za životnu sredinu sprovodila istraživanja na mestima koja su bila meta NATO bombardovanja u Jugoslaviji, zabeleženo je da su „stručnjaci bili iznenađeni činjenicom da su nakon više dve godine nakon bombardovanja čestice osiromašenog uranijuma još uvek bile prisutne u vazduhu."
Stoga je Kirilov upozorio da će nakon upotrebe granata sa osiromašenim uranijumom na teritoriji Ukrajine biti kontaminirane značajne zasejane površine.
„Osim zaražavanja sopstvenog stanovništva, to će naneti ogromnu ekonomsku štetu agroindustrijskom kompleksu Ukrajine, pre svega ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, što će srozati svaku vrstu izvoza poljoprivrednih proizvoda sa teritorije Ukrajine decenijama unapred, ako ne i vekovima“, upozorio je Kirilov.
Zamenica britanskog ministra odbrane Anabel Goldi izjavila je ranije da će London, pored slanja eskadrile borbenih tenkova „čelendžer 2“, u Ukrajinu takođe poslati municiju uključujući oklopne granate koje sadrže osiromašeni uranijum.
Nakon toga je predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio da će Moskva biti prinuđena da reaguje ako kolektivni Zapad počne da koristi oružje sa nuklearnom komponentom.
Američke trupe koristile su municiju sa osiromašenim uranijumom tokom operacije „Pustinjska oluja“, bombardovanja Jugoslavije i invazije na Irak 2003. godine. Kao što su primetili stručnjaci, korišćenje ove municije može dovesti do onkoloških bolesti.