„Munje opet“, nastavak kultnog filma „Munje“ stiže u bioskope 29. marta. „Munje opet“ je režirao, opet, Raša Andrić, dok je scenario, opet, radio Srđan Anđelić. U svojim ulogama su ostali Sergej Trifunović, Boris Milivojević, Maja Mandžuka, Milica Vujović, Nikola Đuričko, dodata su i nova imena glumačke scene poput Ivane Zečević, Mareta Pavlovića i Stojše Oljačića, a poseban omaž dat je Nebojši Glogovcu. Film, koji je „za Glogija“, kako stoji u uvodnoj špici, pun je referenci na lik Pandura koji je on svojevremeno tumačio.
Dve projekcije održaće se 29. marta u MTS dvorani u 19:30 i u 22:00č, dok će se treća održati u bioskopu Sinepleks u Galeriji u 21 čas.
Buntovnici bez razloga i kinte
Pop i Mare, dva omiljena neostvarena muzičara sa jednom trakom i potencijalnim hitom čuvanim na vrhu police u Maretovoj dečačkoj ali i trenutnoj sobi otvaraju film pričom o novoj pesmi. Raspadnuta Toyota Carina na kojoj vrata ne rade, gas se dodaje povlačenjem kanapa vezanim za pedalu a najverovatnije pripada Maretovoj kevi zaplovila je kroz noć i odvezla, doduše uz guranje, glavne junake priče na još jednu beogradsku žurku.
Dok se Pop uživeo u ulogu di-džeja i prepustio čarima opijatima i alkoholom razvaljenih prestarelih rokera i buntovnika bez razloga, Mare nevoljno zakoračuje u svet dobro poznatih lica, događaja i priča. On, za razliku od Popa koji oseća kako ih slava tek čeka, sa zrnom soli uzima u razmatranje čitavu priču o glamuru kroz koji treba da zagaze u istim starkama ali sa znatno većim stomacima i ponekom sedom.
Iz učmalosti njihovih života i maminog stana isteralo ih je saznanje da im je Gojko Sisa ukrao stari hit uz koji se sada u tami disko kluba obeznanjuju nove generacije. Reči i matrica su ostali isti, s tim što su nalepljeni na autotjunovani glas turbofolk dive Mile Sile. Rok, pank i sve ono između čemu su pripadale „Munje“, a za šta danas nema više mesta, ostalo je u prošlom veku i u srcima naših junaka.
Milivojević, baš kao i njegov junak Mare, veruje da rokenrol nije nešto što može tek tako da se preraste.
Ne može to da se preraste. Ili jesi ili nisi. Kako da prerasteš? To nije kao kad danas nosiš crvene pantalone, a sutra neke druge. Ili osećaš rokenrol ili ne osećaš, a ako ne osećaš, onda znači da ga nikad i nisi osećao, govori Milivojević za Sputnjik.
Projekcija filma „Munje opet“
© Sputnik / Milica Trklja / Projekcija filma „Munje opet“
RUKE GORE! ŠIRI NOGE! BEREMO JABUKE!
Na putu ka pronalaženju ukradene kasete i neostvarene karijere susreću se sa starim ljubavima, Lolom i Katom. Susreću se takođe i sa raznoraznim neprilikama koje bi se mogle opisati rečima Deda Mraza iz prvog filma – „najbolje da krenemo putem bezakonja“. Sa stranputice i iz bezakonja ih, uz pretnju čupanja zulufa, odvraća razredna koju tumači Seka Sablić, a od čijih pretnji bi zadrhtali i najgori.
Došlo je jedno potpuno drugo vreme i tu ne pričam samo o tehnologiji i muzici. Ovo je nešto potpuno novo, drugačije i prilagođeno ovom vremenu, kao što su i Munje bile pečat onog vremena, rekla je Maja Mandžuka za Sputnjik.
Projekcija filma „Munje opet“, Maja Mandžuka za Sputnjik
© Sputnik / Milica Trklja / Projekcija filma „Munje opet“, Maja Mandžuka za Sputnjik
Toliko toga se promenilo, a opet toliko toga i nije. Forma je promenjena, ali je suština ostala ista. U tami disko kluba dešava se igra gruba, prijateljstva se sklapaju, neka se i ruše, ljubav je osnovni pokretač, mada često i pohlepa igra glavnu ulogu. Tehnologija i muzika svakako nemaju dodirnih tačaka sa onim iz prošlog ili sa početka ovog veka, ali su sva pitanja koja su mučila protagoniste „Munja“ ostala ista. Posao, novac, odlazak iz zemlje, snalaženje i pronalaženje trunke lepog u svemu tome.