Ovi izveštaji imaju samo konsultativnu ulogu i nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, ni za ostale evropske institucije.
Preko svog izveštaja o Srbiji, EP treba da potvrdi svoju punu podršku dijalogu Beograda i Prištine i da uputi poziv Srbiji i tzv. Kosovu da u dijalogu pristupe u duhu kompromisa, kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i bez odlaganja, prenosi Tanjug koji je imao uvid u nacrte.
Evropski parlament priprema izveštaje o Srbiji i tzv. Kosovu, kao i o drugim zemljama Zapadnog Balkana, koji će sredinom maja da dobiju svoju finalnu formu za svaku zemlju za 2023. godinu.
Autor izveštaja o Srbiji je evropski poslanik iz Slovačke Vladimir Bilčik iz političke grupe demohrišćana, dok je autor izveštaja o tzv. Kosovu Nemica Viola fon Kramon iz grupe zelenih.
Bilčikov prvi nacrt izveštaja objavljen je početkom februara ove godine.
Na taj prvi tekst druge političke grupe podnose amandmane, a rok za njihovo podnošenje istekao je 16 februara.
Amandmani su stav svake političke grupe o Srbiji, a na ovaj Bilčikov izveštaj podnet je veliki broj amandmana – čak 488.
Najviše amandmana na prvu verziju teksta podneli su evroposlanici Viola fon Kramon iz Nemačke, Željana Zovko iz Hrvatske, Austrijanac Lukas Mandl, Bugarin Andrej Kovačev, Hrvat Tonino Picula, Dimitris papadokis sa Kipra, Slovenci Klemen Grošelj i Matjaž Nemec.
Da bi se smanjio broj amandmana, političke grupe dogovaraju kompromisne amandmane.
Proces pregovora između političkih grupa u EP je dug, spor, kompleksan, a cilj je da se dođe do teksta koji neće biti predug i koji će poslati poruku o stavu celog Evropskog parlamenta za Srbiju, a ne samo jednog poslanika ili političke grupe.
Kalendar za ovogodišnji izveštaj za Srbiju i tzv. Kosovo predviđa da će ovaj dokument biti stavljen na glasanje 26. i 27. aprila u Komitetu za spoljne poslove EP, a da će se tek u maju svih 705 poslanika Parlamenta izjasniti o njemu.