Kakav je to genocid?
Austrijski ministar je izneo tvrdnju da se na Kosovu i Metohiji devedesetih radilo na tome da se spreči genocid. Na to je Dačić upitao kako je to moguće kada se govori o Albancima i naveo primer Prištine gde je pre devedestih živelo, kako je rekao, 40.000 Srba, a sada ih je „svega stotinak“.
„Kakav je to genocid, kada nas koji smo navodno vršili genocid ima manje u odnosu na one kojih ima 10 puta više“, upitao je Dačić i podsetio na neke istorijske činjenice, pa i to, kako je rekao, da su oni koji su sa „islamskom zastavom došli do Beča prešli preko Kosova i borili se sa Srbima“.
Dačić je u Beču kazao da su strateško opredeljenje Srbije evropske integracije, kao i da zaslužuje napredak, a povodom evropskog predloga za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine rekao da je preduslov dalje implementacije formiranje ZSO.
On je rekao da Srbija očekuje da se Zajednica srpskih opština formira, ali je izrazio bojazan da Priština neće realizovati preuzete obaveze.
ZSO preduslov za implementaciju
Dačić je podsetio da je Briselski sporazum potpisan još pre 10 godina i da je u njemu stajala obaveza formiranja ZSO, ali da to do danas nije sprovedeno.
Istakao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić učinio veliko napor u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali da je uz to uspeo da sačuva nacionalne i državne interese Srbije.
„Preduslov za bilo kakvu dalju implementaciju evropskog predloga je formiranje ZSO“, rekao je Dačić i dodao da je Srbija saglasna da implementira evropski predlog do crvenih linija koje su jasno rečene, a to je da nema priznavanja tzv. Kosova i nema stolice u UN.
Srpski ministar diplomatije naglasio je da očekuje da će EU umeti da ceni konstruktivnost Srbije i da otvori nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom.
„Srbija zaslužuje napredak u EU integracijama i otvaranje klastera. Ako neće sada, a kada će“, rekao je Dačić.
Srbija ne uvodi sankcije Rusiji zbog svojih interesa
Dačić je istakao i da Srbija bez presedana poštuje principe međunarodnog prava, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet svake države, tako i Ukrajine, ali je dodao da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji zbog svojih interesa koji su između ostalog i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
„Tačno je da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali je tačno i da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Rusije smanjen, dok je u nekim zapadnim zemljama koje su i uvele sankcije Rusiji povećan“, rekao je Dačić, preneo je Tanjug.
Prethodno je njegov austrijski kolega Šalemberg rekao da od Srbije kao kandidata za EU Austrija očekuje da usaglasi spoljnu politiku sa zemljama EU po pitanju sankcija Rusiji.
Uprkos razlikama u pojedinim stavovima, ministri su se složili da je saradnja dve zemlje na veoma visokom nivou, a austrijski zvaničnik je istakao da je Beč po broju stanovnika „četvrti srpski grad“.
Istakli su dobru privrednu saradnju i da je Austrija treći najveću investitor u Srbiji.
Pre sastanka sa Šalenbergom, Dačić se sreo i razgovarao sa predsednikom Parlamemta Austrije Volfgangom Sobotkom kao i sa generalnom sekretarkom OEBS-a Helgom Šmit.
Srbija i Austrija sledeće godine obeležiće vek i po bilateralnih odnosa, koji su uspostavljeni 1874. godine, te su se ministri saglasili da bi taj jubilej trebalo zajednički obeležiti.