„Krajem septembra Bajden je iz meni nepoznatih razloga doneo tu odluku. Najverovatnije su ga neuspesi Ukrajine na frontu naterali da se zabrine zbog daljeg finansiranja konflikta sa strane Zapada, posebno Nemačke“, naveo je Herš.
Pri tome, prema njegovom mišljenju, verzija o „grupi Ukrajinaca sa lažnim pasošima i iznajmljenim brodom za milion dolara“ koji navodno stoje iza diverzije, kako pišu zapadni mediji, je neutemeljena.
„Zaista verujete da je sa lažnim pasošem moguće tako nešto uraditi? Ta priča je smešna, ali im nije smetalo da je objave. I verzija je na kraju otpala, mada je Bela kuća, kako mi se čini, polagao na nju velike nade“, rekao je Herš.
Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, je 8. februara objavio istraživanje o eksplozijama na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“, u kojem je, pozivajući se na izvor, saopštio da su eksplozivne naprave ispod ruskih cevovoda u junu 2022. godine postavili američki ronioci, tokom vojnih vežbi „Baltops“, a da su ih tri meseca kasnije aktivirali norveški stručnjaci.
Prema navodima Herša, odluku o sprovođenju te operacije doneo je predsednik SAD Džozef Bajden nakon devet meseci razgovora s predstavnicima administracije koji se bave pitanjima bezbednosti.
Ranije je britansli list „Telegraf“, pozivajući se na dobro informisane izvore, saopštio da zapadne specijalne službe, koje istražuju terorističke napade na „Severne tokove“, proučavaju moguću povezanost te diverzije s poznatim ukrajinskim biznismenom.
List „Njujork tajms“ je ranije saopštio da postoje obaveštajni podaci o tome da iza diverzije na glavnoj maršruti za isporuku ruskog gasa u Evropu stoji neka proukrajinska grupacija, čiji su planovi možda nisu bili poznati Kijevu.
Nemački list „Cajt“ je pisao o tome da tragovi napada na gasovode vode ka Ukrajini, te da je operacija izvođena s jahte koju je iznajmila kompanija iz Poljske, u vlasništvu dvojice Ukrajinaca. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je izjavio da Kijev nije umešan u terorističke napade na „Severne tokove“.