Posle Finske, na drugom mestu na listi se nalazi Danska, potom Island, pa Izrael, Holandija, Švedska, Norveška, zatim Švajcarska, Luksemburg i Novi Zeland.
Srbija se nalazi na 45. mestu, Hrvatska na 48, Crna Gora na 67, a Bosna i Hercegovina na 71. mestu.
Litvanija je jedina nova zemlja u prvih 20, preneo je Tanjug.
Od objavljivanja prvog Izveštaja o sreći u svetu 2012. godine postoji sve veći konsenzus o tome da se sreća može promovisati kroz javne politike i delovanje biznisa i civilnog društva.
Istraživanje o sreći u svetu koristi šest ključnih faktora: socijalna podrška, prihod, zdravlje, sloboda, velikodušnost i odsustvo korupcije.
Međunarodni dan sreće
Prvi Međunarodni dan sreće obeležen je pre 10 godina, 20. marta 2013. godine.
Od tada su ljudi širom sveta prepoznali ne samo važnost merenja sreće i blagostanja, već su nastojali da podrže javnu i privatnu politiku kako bi pomogli njeno promovisanje.
„Krajnji cilj politike i etike treba da bude ljudsko blagostanje“, ističe poznati američki ekonomista Džefri Saks.
Prema njegovim rečima, blagostanje nije nejasna ideja, već se oslanja na one oblasti života koje su od ključne važnosti - materijalne uslove, mentalno i fizičko bogatstvo i lične vrline.
„Moramo da pretvorimo ovu mudrost u praktične rezultate da bismo postigli više mira, prosperiteta, poverenja, uljudnosti i sreće u našim društvima“, istakao je Saks.
Izveštaj o svetskoj sreći je publikacija Mreže rešenja za održivi razvoj Ujedinjenih nacija.