Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u Ohridu nije ništa potpisao, niti usmeno izjavio da prihvata ni sporazum, ni aneks sporazuma. Vučić je dodao da je Srbija spremna da radi na implementaciji do svojih crvenih linija.
U Ohridu je u subotu održan sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Sastanak je sazvao visoki predstavnik EU Žozep Borelj a učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, a odvijao se uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka.
Tri ključna strateška cilja Srbije
Milivojević obrazlaže da o statusnim pitanjima nema nikakve promene, što je prvi cilj Srbije, tako da je pitanje i položaja Srbije, i Kosova i Metohije u njenom sastavu, i po Ustavu Srbije i po Rezoluciji 1244 - nepromenjeno, dodaje naš sagovornik.
„Nije bilo nikakvih preuzetih obaveza u tom smislu niti se šta promenilo bez obzira na pritiske druge strane i interese posrednika koji imaju razumevanja za prištinsku stranu i to je prvi važan rezultat, Drugo je da je Zajednica srpskih opština (ZSO) bila na dnevnom redu i da je dobila prioritet i to u skladu sa interesima Srbije, dakle, prema sporazumima iz 2013. i sa pratećim iz 2015. Kako će se to realizovati to je drugo pitanje, ali to nije sad preskočeno i ostalo je kao prethodno pitanje i glavni kriterijum za uspešnost nastavka pregovora.“
Treća stvar je da je Srbija potvrdila svoj evropski put, odnosno ušla je u dijalog oko rešavanja jednog od uslova za uspešnost na tom putu, a to je razgovor o normalizaciji na relaciji Beograd – Priština. Praktično se ušlo u razgovor o nekom pravno obavezujućem sporazumu koji je jedan od uslova za novu dinamiku.
Otklonjena opasnost od sankcija EU
Da li će se ta nova dinamika manifestovati ili ne, ne zna se, ali su otklonjene opasnosti od mogućih negativnih posledica tako da otpadaju pitanja sankcija ili ozbiljnijih pretnji Srbiji, ističe Milivojević.
Srbija je ostala u dijalogu i važno je da sve ono što Srbija crpi iz pregovaračkog procesa i odnosa sa EU na političkom, ekonomskom i finansijskom planu, ostaje na snazi.
„Nastavak pregovora je moguć pri čemu se mora imati u vidu stav Srbije da nema govora o promeni stava kako za status Kosova i Metohije, tako i za ZSO i položaj srpskog naroda. U tom smislu u narednom periodu pregovori mogu biti teži i komplikovaniji zato što sad razgovaramo o životnim pitanjima, a u budućnosti ćemo sve više biti bliži statusnim. A šta će to biti, to je na dugom štapu. Svi rokovi koji se pominju mislim da nemaju nikakvog smisla i ne odgovaraju realpolitici“.
Sužen „suverenitet“ Prištine
Na pitanje, da li je realno očekivati da će Aljbin Kurti prihvatiti formiranje ZSO, Milivojević odgovara da lično ne veruje u to zato što je to pitanje vezano za njegovu političku sudbinu na unutrašnjoj sceni.
Međutim, to više nije problem Srbije, to je sad Kurtijev ali i problem druge strane – posrednika. Kako će oni to isterivati i šta će dalje raditi, to je njihov problem, nije naš, ali Srbija od ZSO neće odustajati jer to i dalje smatra prethodnim pitanjem.
„A to je za Srbiju važno zato što se time i kvalitativno menja i položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ali i pregovaračka pozicija, jer onda je 'suverenitet' vlasti u Prištini, kao njeno i delovanje na celoj teritoriji Kosova i Metohije znatno suženo, ako postoji institucionalizovana ZSO sa svim nadležnostima“, zaključio je Milivojević.