Verujem da će publika, pored baletskih, uživati i u muzičkim deonicama koje su atraktivne i jednostavno ulaze u uvo.
Ovako umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta, primabalerina Ana Pavlović, za Sputnjik objašnjava važnost predstave koja se priprema od avgusta, a koju prati i uzbuđenje i odgovornost da se na pravi način pokaže umeće velikog ansambla koji u njoj učestvuje. Da li je posao dobro urađen publika će saznati u nedelju, 19. marta, na Velikoj sceni nacionalnog teatra.
„Pre tačno sto godina, 19. marta, izvedena je prva celovečernja predstava. Zbog toga ovaj datum ujedno označava centralnu proslavu našeg jubileja i mi smo odlučili da to bude „Gusar“, na muziku Adolfa Adama a u koreografiji Bahrama Juldaševa koji je ovde sa nama još od avgusta“, kaže Ana Pavlović.
Umetnički pohod Jelene Poljakove
Svojevrsna uvertira u obeležavanje velike proslave baleta u Srbiji bilo je izvođenje „Krcka Orašćića“ u januaru, kojim je obeležen vek od njegovog prvog izvođenja na našim scenama. Tada su, kaže primabalerina Pavlović, prvi put izvedeni odlomci iz ovog čuvenog dela.
„Tog 22. januara 1923. godine prvi put su izvedeni odlomci iz `Krcka`. I to se dogodilo po dolasku velike umetnice Jelene Poljakove iz Sankt Peterburga na mesto šefa Baleta, tad je upotpunjen ansambl. Poljakova je na neki način krenula u pohod tako što je osnovala i glumačko-baletsku školu već 1921. Ona je počela malo po malo i da postavlja neke balete klasičnog repertoara što je razultiralo time da već 1923. taj novooformljeni celoviti ansambl baleta, u kome su uglavnom bila ruska imena, izvede na sceni delove `Krcka Oraščića`“.
Predstava "Gusar" je i danas na repertoaru Marijinskog teatra
© Sputnik / Lola Đorđević
Usledila je i prva celovečernja baletska predstava - jednočinke „Šeherezada“ i „Silfide“ (čije je koreografije prenela Jelena Poljakova) koje su premijerno izvedene 19. marta 1923. godine. Taj datum smatra se zvaničnim početkom rada Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ubrzo su na sceni izvedene i ostale predstave koje pripadaju klasičnom baletskom nasleđu, poput „Labudovog jezera“ (1925), „Žizele“ (1926), „Uspavane lepotice“ (1927), „Don Kihota“ (1931) koje i danas predstavljaju deo redovnog baletskog repertoara beogradskog nacionalnog teatra.
„Gusar“ prvi put na našoj sceni
Na pitanje zašto se opredelila da jubilej obeleži „Gusarom“, Ana Pavlović kao glavni razlog navodi to što on nikada kod nas nije odigran.
„Nikada nije izveden na našoj sceni a pripada klasičnom kulturnom nasleđu. Htela sam da dodamo još jedan naslov na repertoar i to delo koje će dati na ekskluzivnosti samom događaju. Takođe, s obzirom da Narodno pozorište prvenstveno neguje klasičan repertoar, želela sam da centralni događaj bude baš sa ovom predstavom, s obzirom da ima jako veliki broj protagonista, obiluje atraktivnim solo i polu solo deonicama. Pored afirmisanih igrača u ansamblu su i mladi koji upravo kroz takve uloge treba da stasavaju i da potvrde svoj talenat. Uz divne kostime i scenografiju ostvaruje se utisak bajke a i naša namera da se pokažemo u punom sastavu i sjaju.“
Da je „Gusar“ jedinstvena predstava potvrđuje i partitura u koju je utkan rad desetak različitih kompozitora, što je, prema rečima naše sagovornice, čini koloritnom i muzički veoma prijemčivom.
Scena iz predstave "Gusar" u Narodnom pozorištu
© Sputnik / Lola Đorđević
„Veoma teško smo došli do partiture s obzirom da se na svim scenama različito izvodi, u različitim redakcijama i izboru muzike. Ona je tu dodatno zanimljiva jer se u klasičnom baletu zna da je partitura sa malim izmenama, a ovde je upravo na izboru koreografa koju muziku i koje kompozitore koristi. Verujem da će publika uživati u tim muzičkim deonicama koje su atraktivne koliko i baletske“, otkriva Ana Pavlović.
Podsećajući da su uz ruske umetnike, na razvoj Baleta uticali i domaći, pre svih Dimitrije Parlić za koga se vezuju najznačajniji uspesi, direktorka Baleta NP kaže da je jedan od njenih ciljeva da se ta tradicija negovanja domaćih umetnika i literature nastavi.
„Jedna od mojih strategija umetničkog direktora jeste da negujem kako klasični repertoar tako i repertoar sa autentičnim autorskim timom. Da plasiramo i domaću literaturu, domaće kompozitore i domaće koreografe. Jer to je ono što nas izdvaja na svetskim scenama, što nas čini drugačijima. Upravo je Balet kroz čitavih ovih sto godina opstajao i zbog predstava koje je jedan Dimitrije Parlić pravio za naš ansambl. Te jedinstvene stvari su ih izdvajale na scenama svetskih pozornica gde su često gostovali.“
Ne smemo zaboraviti tradiciju težnje ka autentičnosti
Ona napominje da je Balet Narodnog pozorišta kroz vek svoje istorije prolazio kroz velike uspone i padove, ali je uvek opstajao zahvaljujući kvalitetnim umetnicima, baletskim igračima, koreografima i pedagozima. Oni su dali svoj veliki doprinos u nastajanju, razvitku i vođenju Baleta ka svetskoj prepoznatljivosti, pronalazeći svoje mesto u autentičnosti.
Scena iz predstave "Gusar" u Narodnom pozorištu
© Sputnik / Lola Đorđević
„Nikada ne smemo zaboraviti njihovu veličinu i njihovo stvaralaštvo. Volela bih ako bi delić toga uspeli i mi da ostvarimo.“
Premijerno izvođenje predstave „Gusar/Le Corsaire“, u koreografiji Bahrama Juldaševa, prema postavkama M. Petipa i P. Guseva i na muziku Adolfa Adama i grupe kompozitora održava se u nedelju 19. marta na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovim bajkovitim spektaklom diriguje Ana Zorana Brajović, naslovnog junaka – gusara Konrada igraće Hoze Iglesias, lik Medore dočaraće Sofija Matjušenskaja, dok će u ulozi Gulnare nastupiti Teodora Spasić.
Kreator kostima je Katarina Grčić Nikolić i scenografije Olga Đurđević.