Razmere svih resursa arktičkog mora još nisu potpuno istraženi i uneti na mapu. Ipak, prema procenama, taj region sadrži oko jedne četvrtine svetskih zaliha nafte i prirodnog gasa. A novi morski putevi preko Arktika, koji postaju dostupni usled topljenja lednika, mogu znatno da skrate vreme koje je sada potrebno za prelazak tradicionalnih komercijalnih morskih puteva, piše Blumberg.
Dugoročna konfrontacija s Rusijom
Kako navodi agencija, Moskva zarad zaštite svojih ekonomskih interesa aktivno razmešta atomske podmornice, avijaciju i drugu tehniku u tom regionu, koji ima sve veći strateški značaj za velike države, poput SAD i Kine.
Istovremeno, snage NATO-a se pripremaju za zajedničke vežbe za odbijanje „fiktivne invazije“, u čijoj je osnovi osećaj da, nezavisno od onoga što se događa u Ukrajini, zemlje Severnoatlantske alijanse očekuje dugoročna konfrontacija s Rusijom. U tim manevrima učestvuju podmornice, desantni transportni brodovi, lovci F-35 i druga vojna tehnika iz raznih zemalja.
Više od 20.000 vojnika iz Velike Britanije, SAD, Holandije i još šest zemalja izdržavaju u arktičkom ledu mrazeve koji premašuju minus 20 stepeni Celzijusa i jake snežne padavine, kako bi pritekli u pomoć Norveškoj, koja se, prema scenariju vežbi, suočava s „ograničenom invazijom“ sa severa. Te zajedničke 11-dnevne vežbe usmerene su na to da se vojni kontingent pripremi za preživljavanje i borbena dejstva u udaljenim arktičkim regionima, objašnjava se u tekstu.
„Prinuđeni smo da imamo posla s nacijom koja je pokazala kako spremnost, tako i sposobnost da iskoristi vojnu silu na agresivan način. To znači da smo dužni da gledamo unapred i da budemo spremni, kao i da obuzdavamo bilo kakva slična dejstva protiv bilo koje zemlje NATO-a kada je reč ne samo o ovom regionu, nego i o baltičkom regionu i drugim teritorijama NATO-a“, izjavio je nedavno komandant norveške mornarice, kontradmiral Rune Andersen.
Finska i Švedska sada takođe žele da se priključe Severnoatlantskoj alijansi i, kada se to bude dogodilo, sedam od osam arktičkih zemalja biće članice NATO-a. To će, kako navodi Blumberg, značiti da će Alijansa u slučaju potencijalnog sukoba imati veću kolektivnu moć ako se imaju u vidu resursi avijacije, flote i artiljerije, kao i teritorija sa železničkom mrežom za prevoz vojske i tehnike.
Rusija će ostati primetna na Arktiku
Ipak, „jedinstveni front“, takođe, može da postane novi izgovor za saopštenja Kremlja da NATO teži da opkoli Rusiju, tako da je ona takože dužna da pojačava svoje vojno prisustvo na Arktiku, navodi se u tekstu.
„Ako Rusija želi da bude velike država, ako Rusija želi da ima pouzdana sredstva za nuklearno obuzdavanje, ako Rusija želi neposredno da kontroliše situaciju u sferi bezbednosti u Severnoj Evropi, kao i na Arktiku, neophodno je da ima vrlo snažan sistem bezbednosti i vojni položaj na Arktiku... Ta retorika neće nestati, najverovatnije će se samo pojačavati, pošto će Švedska i Finska stupiti u NATO“, izjavio je u intervjuu za Blumberg Andreas Esthagen, viši naučni saradnik Instituta „Fritjof Nansen“ u Norveškoj.
Prema mišljenju eksperata, poseban interes sada predstavlja takozvani morski koridor Grenland – Island – Velika Britanija, kroz koji ruski brodovi moraju da prođu da bi stigli do Atlantskog okeana. Kada se nađu tamo, ruske vojne snage potencijalno mogu da stvore prepreke za komercijalnu brodsku plovidbu ili da preseku linije vojnog snabdevanja, da SAD ne bi mogle da pošalju pojačanje u Evropu. Sabotaža podvodnih transaltantskih kablova za prenos podataka takođe može da nanese znatnu štetu.
„Izgleda da Putin želi da Rusija ostane primetna na Arktiku“, ocenjuje Blumberg.
Tokom proteklih godina u tom regionu ponovo su otvorene stare vojne baze iz sovjetskog vremena, a izgrađene su i nove. Oko dve trećine ruskih atomskih brodova, uključujući podmornice s balističkim raketama i atomske ofanzivne podmornice, pripadaju Severnoj floti koja se nalazi na Koljskom poluostrvu.
Prošle godine ruski predsednik je objavio novu morsku strategiju, obećavši da će štititi arktičke vode „svim sredstvima“, uključujući hipersonične raketne komplekse „cirkon“.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je objavio da će ruska arktička vojska dobiti oko 500 savremenih sistema naoružanja, kao i „potpuno radiolokaciono pokrivanje“ vazdušnog prostora Arktika.
Prema rečima Rebeke Pinkus, direktora Polarnog instituta u Centru Vilsona, pored zaštite svoje strateške imovine, Rusija kao i druge zemlje posebnu pažnju poklanja svojim ekonomskim interesima na Arktiku.
Moskva želi pouzdanije da zaštiti svoje severne trgovačke puteve i da dobije pristup novim nalazištima energenata i retkih metala koji se oslobađaju leda usled klimatskih promena: „Zbog toga težnja Rusije ka povećanju vojnog potencijala u ruskom delu Arktika ima smisla“, navodi Rebeka Pinkus.
Arktička strategija Kine
Kako pokazuje statistika, Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka teritorije naše planete. Još dugotrajniji periodi u godini, kada se morski ne zamrzavaju, daju mogućnost za povećanje inteziteta plovidbe i potencijalno lakši pristup prirodnim resursima.
Prema procenama Geološke službe SAD, unutar polarnog kruga moglo bi da bude oko 90 milijardi barela neistraženih zaliha nafte i 1.670 trilijona kubnih metara gasa, kao i metala i drugih sirovina neophodnih za elektrifikaciju regiona.
Klimatolozi predviđaju da bi već sredinom ovog veka Severni pol mogao potpuno da se oslobodi leda, što bi otvorilo treću transarktičku morsku maršrutu kroz međunarodne vode.
To bi moglo da bude ključ za razvoj arktičke strategije Kine, koja obuhvata „Polarni put svile“, koji povezuje Istočnu Aziju, Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, piše Blumberg i podseća da je Kina još 2018. godine sebe proglasila „priarktičkom državom“.
Pored ekonomskih interesa, koji se tiču ribolova, energetike i saobraćaja, Kina upravlja i istraživačkim stanicama koje se nalaze u Norveškoj i Islandu, a obavezala se i na to da proširi saradnju s Rusijom na Arktiku.
Predstavnici SAD takođe tvrde da je kineski „špijunski aerostat“ nedavno narušio njihov vazdušni prostor iznad Aljaske, nakon čega ga je američka vojska oborila iznad teritorije Južne Karoline, podseća Blumberg.
Prema ocenama Pinkusove, iako ekonomski interesi mogu u određenoj meri da odvlače Rusiju od sukoba na Arktiku, približavanje snaga NATO-a može da poveća rizik. Predstavnici Severnoatlantske alijanse su već govorili o tome da će se prisustvo NATO-a u baltičkom i arktičkom regionu pojačati nakon prijema Finske i Švedske u Alijansu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u avgustu prošle godine, takođe, upozorio na artkičke ambicije Kine i rastuću vojnu aktivnost Rusije u tom regionu. „Sposobnost Rusije da onesposobi saveznička pojačanja preko Severnog Atlantika predstavlja strateški izazov za Severnoatlantsku alijansu“, rekao je Stoltenberg.
Kako navode eksperti, visokotehnološke podmornice Rusije predstavljaju jedan od najvećih problema za Alijansu na Artkiku, jer ih je veoma teško otkriti. U sastavu Vojno-mornaričke flote Rusije u ovom trenutku je oko 58 brodova, a od toga su 11 strateške atomske podmornice s balističkim raketama. U sferi podvodnog rata Rusija bi mogla da predstavlja „svojevrsnu asimetričnu pretnju protiv moćnije zapadne alijanse, smatraju stručnjaci.
Prema mišljenju Voltera Berbika, docenta Vojno-mornaričkog koledža SAD, koji predvodi grupu za arktička istraživanja, realna opasnost od mogućnosti da ruska podmornica stigne neotkrivena sa severa sada predstavlja glavni problem za saveznike u NATO-u i zahteva „blisku koordinaciju i saradnju u okviru Alijanse“, kako bi se garantovala bezbednost zapadnih saveznika.
NATO pojačava podvodno nadgledanje Severnog Atlantika uz pomoć hidrolokatora i patroliranja iz vazduha. To je oblast u kojoj će Finska i Švedska moći da pomognu saveznicima, prateći i razmenjujući podatke i pružajući podršku iz vazduha, objašnjava se u tekstu.