Kako je istakao, dugi niz godina ni međunarodni pravosudni organi, čak ni oni koje Rusija priznaje, ni drugi članovi međunarodne zajednice nisu obratili pažnju na uništavanje civilne infrastrukture i ubistva civila od strane ukrajinskih neonacista u Donbasu.
Prethodno je pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu izdalo „naloge za hapšenje“ predsednika Rusije Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lavov-Belove.
Kako je objašnjeno, odluka je povezana sa navodnim „ilegalnim izvođenjem dece“ iz Ukrajine.
Ni Amerika ne priznaje nadležnost suda
Međunarodni krivični sud je osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine. Međutim, nije Rusija jedina zemlja koja ne priznaje njegovu nadležnost – na spisku su i Kina, Indija, Izrael, Iran, Ukrajina, kao i čitav niz drugih zemalja uključujući i SAD.
Amerika je odbacila Rimski statut još za vreme administracije Džordža Buša mlađeg nazvavši taj sud „kršenjem nacionalnih interesa i suvereniteta država“.
Štaviše, SAD su čak sklopile sporazume sa nizom država koje su ih obavezale da ne izručuju američke državljane Međunarodnom haškom sudu i zapretile da će u suprotnom prekinuti bilo kakvu podršku i saradnju sa njima.
Inače, stručnjaci tvrde da bi ruski predsednik mogao da bude uhapšen prilikom posete jedne od 123 zemlje koje priznaju nadležnost suda.