Prema rečima Aleksandra Gajića, naučnog savetnika u Institutu za evropske studije, Hovenijerove polazne tačke prilikom objašnjavana su neistinite. On sporazum o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda predstavlja kao nešto što ne iziskuje promene srpskog ustava, a da ni“kosovski“ ustav ne bi trebalo menjati u vezi sa osnivanjem ZSO.
Lažna simetrija i lažne činjenice
Američki diplomata time, smatra Gajić, pokušava da napravi lažnu simetriju između opiranja Srbije da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i opiranja Prištine da zasnuje Zajednicu srpskih opština onako kako je dogovoreno u Briselu pre deset godina.
„U suštini, ni njegova priča o tome kako bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova ako želi članstvo u EU ne stoji, jer Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa sa susedima ne podrazumeva to. Ali, Srbiji se podmeće sporazum o normalizaciji koji faktički traži da se Srbija ne suprotstavlja pristupanju Kosova kao de fakto nezavisne države međunarodnim organizacijama, što znači posredno priznanje“, objašnjava Gajić.
Retorika američkog diplomatskog predstavnika na KiM prilagođena je albanskoj javnosti. Hovenijer kroz ovakve izjave izlazi u susret albanskom viđenju stvari, a situacija oko dijaloga Beograda i Prištine posmatra se kao proces koji bi trebalo da rezultira onim što Priština priželjkuje – da Srbija i formalno prizna nezavisnost svoje južne pokrajine.
Prioritet Zapada – učlaniti Kosovo u NATO
Simptomatično je to što i američki predstavnik za Zapadni Balkan, kao i njegov kolega koji sedi u Prištini pominju „evroatlantske integracije“ kao proces u kome žele da vide Srbiju.
Prema Gajićevim rečima, apsolutni prioritet Zapada je deo „atlantskih“ integracija.
„Cela priča o sporazumu o normalizaciji odnosa nije formalno priznanje nezavisnosti Kosova, niti njegov ulazak u UN, nego, pre svega da se odblokira proces kosovskog pristupanja NATO-u. I potpisivanje sporazuma sa Srbiju, u ovoj ili nekoj drugoj formi, pre svega služi da Priština postane punopravna članica NATO-a, da pet zemalja EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, a koje su istovremeno članice NATO-a, ne blokiraju kosovsko pristupanje NATO-u. A srpski pristanak na ovaj sporazum trebalo bi da posluži kao dokaz njima da Kosovo, takvo kakvo je, iako je nepriznato kao suverena država i nije članica UN, može da bude članica NATO-a“, tvrdi Gajić.
Podsećamo, ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer rekao je da evropski predlog ni u jednoj od 11 tačaka ne govori o tome da je Srbija dužna da ukloni Kosovo iz svog Ustava, ali i istakao da će priznanje Kosova biti uslov Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji.
„Nisam video da se ovo pitanje pokreće kroz 11 tačaka evropskog predloga, tako da ne verujem da je to bilo specifičan element trenutnog razgovora“, izjavio je on za medije na albanskom jeziku.
Prema njegovim rečima, dugoročna američka i evropska vizija je da se Kosovo integriše u evropske i evroatlantske strukture, kao i Srbija.