"Danas odgovornom i hrabrom državnom politikom koju predvodi Aleksandar Vučić nastojimo da taj krug nesreće, istorije muke, stradanja, neizvesnosti privedemo nekako kraju, nastojimo da ne zaboravljajući prošlost postavimo temelje drugačije budućnosti u kojoj deca mogu mirno da uživaju i detinjstvu, u kojoj njihovi roditelji mogu da stvore nešto što neće biti srušeno", rekla je Brnabićeva.
Tu budućnost, kako je naglasila ne gradi Srbija koja pristaje na sve i koja je spremna na poniženja.
"Sasvim suprotno, tu budućnost može da izgradi Srbija koja je jača nego što je ikada bila, ponosna, hrabra, koja vodi samostalnu politiku u skladu sa svojim interesima i interesima svog naroda i svih koji u njoj žive", rekla je ona.
Brnabićeva je naglasila da je trebalo mnogo truda i vremena da Srbija postane takva zemlja, da počne da pobeđuje i veruje u sebe. Trebalo je mnogo vremena da se probudi i otrese nepravde, vidi jasan put ispred sebe, rekla je ona i naglasila da je za to što je Srbija takva zasluga Aleksandra Vučića ali i svih građana i svih koji su u takvu politiku i takvu Srbiju verovali.
To je Srbija, kako je naglasila, koja je dovoljno jaka i samostalna da stvari naziva pravim imenom i ne koristi eufemizme da ublaži zločine činjene nad njom.
"Pogromi za nas nikada više neće biti nemiri, niti agresije intervencije, jedino takva Srbija ima šansu, snagu i viziju da zaštiti svoje nacionalne interese i zaštiti svoju prošlost i utre put čak i kada deluje da ga nema, za bolju i uspešniju budućnost", rekla je ona.
Slaba je bila, kako je naglasila Srbija koja nije smela da nazove zločine pravim imenom da ne bi uvredila one koji su ih počinili.
"Bila je to Srbija bez samopoštovanja zbog kojeg nije mogla da veruje ni u sebe ni u svoje ljude", rekla je Brnabićeva i ocenila da su bile tužne političke elite "koje su samo da bi se dodvorile stranim akterima oslobodile 1.891 albanskog ekstremistu i neke od najmonstruoznijih zločinaca na slobodu, koje su ćutale 1999. 2004. 2008..."
Danas je sivima u Srbiji i svetu i onima koji nas vole i koji nas ne vole i koji hvale i oni koji kritikuju Vučića jasno da nikakvih oluja i pogroma srpskog naroda više neće biti i da bi danas u ovakvoj Srbiji takvi zločini bili nemogući.
"Ta vremena su prošla, Srbija više ne zabija glavu u pesak, jer nije sposobna da uradi više od toga. Nikada više ne smemo da dopustimo da Srbija bude slaba da ne možemo da obezbedimo opstanak svog naroda na KiM", rekla je ona.
Brnabićeva je naglasila da su naši zahtevi i očekivanja racionalni da su naš nacionalni interes mir i stabilnost kako za nas tako i za sve druge sa kojima delimo ovaj deo Evrope.
"Ne želimo da glavno obeležje srpsko-albanskih odnosa bude iščekivanje konflikta. Nijedan narod ne može da ostvari pun potencijal u atmosferi stalne mržnje i nepoverenja. Važno je da tu stranicu istorije pokušamo da zatvorimo i otvorimo buduće u kojima ćemo biti upućeni jedni na druge i vođeni zajedničkim interesom", rekla je ona i naglasila da to ne izgleda jednostavno, ali da je to put bez prave alternative.
Naglasila je da su naše crvene linije apsolutno jasne kada je reč o Kosovu i Metohiji i naša spremnost na dijalog i na mirno rešavanje nesuglasica izraz je naše snage i odgovornosti a ne kolebanja i slabosti.
Dodala je da Srbija na neke stvari nikada moći da pristane ali će nastaviti da sebi i svima u regionu bude bolje.
Obeležavanju Dana sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji, koji se dogodio 17. marta 2004. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, prisustvovali su predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministri Nikola Selaković, Đorđe Milićević, Tomislav Žimanov, Jelena Begović, Dubravka Đedović, Mihailo Jovanović, Darija Kisić, Rade Basta, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, narodni poslanici, predstavnici Grada Beograda i u ime gradonačlenika savetnik Ratko Dmitrović.
Svečanosti su prisustvovali i predstavnici vojske Srbije, SPC i verskih zajednica, boračkih udruženja, diplomatskog kora, među kojima i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i porodice stradalih, preneo je Tanjug.
Tokom nasilja na Kosovu i Metohiji 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, povređene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći napadnute i njihovu imovinu i hramove.
Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu stotinu.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno.
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17, 18. i 19 marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija.