„Sociološka istraživanja pokazuju da od 2014. imamo podršku na referendumu (izboru ulaska u Rusku Federaciju) i podrška predsedniku nije se promenila. Ista odluka i stabilna situacija. Krimljani veruju lideru“, rekao je Aksjonov.
Prema njegovom mišljenju, raspoloženje ljudi na Krimu bilo je očigledno.
„Volja naroda je postojala, pitanje je bilo – kako to formalizovati. Ko uopšte može da ospori da Krim nije istorijski bio ruska teritorija? Da nije bilo Hruščova, to bi uvek bila ruska zemlja. Čak i da nije bilo referenduma, smatram da bi bilo pošteno da Krim bude ruska zemlja. Ali, ipak, referendum je to pokazao“, dodao je on.
Narod ─ izvor vlasti u zemlji
Sa svoje strane, senatorka iz Sevastopolja Katarina Altabajeva smatra da je referendum 2014. godine pokazao ostvarivanje prave demokratije.
„Za građane Sevastopolja i Krima 16. mart je dan naše pobede! Rekli smo ‘ne’ neonacizmu i nasilju, pokušajima da nam se oduzme maternji ruski jezik i istinska istorija, da nas odseku od ruskog sveta, naše otadžbine – Rusije. Ovo je dan kada su stotine hiljada ljudi zapravo pokazale da je narod izvor vlasti i kako se sprovodi prava demokratija. I ovo je dan snage Rusije!“, istakla je Altabajeva za Sputnjik.
Narodni referendum na Krimu i Sevastopolju održan je 16. marta 2014. godine posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.