Test dugovečnosti
Ljudi su od davnina pisali o životu posle smrti. Najpoznatija legenda se pojavila u X veku u Vizantiji: „Priča blažene Teodore o mitarstvima" (vrsta carine na koju duša nailazi nakon smrti na svom uzdizanju ka Bogu).
Legenda govori o tome kako se nekom Grigoriju, učeniku prepodobnog Vasilija Novog, u snu pojavila pokojna služavka njegovog nastavnika, Teodora. Ona mu je rekla da čovek nakon smrti vidi zagrobne sile.
„Podigli su buku i vikali su: jedni su vikali kao stoka i zveri, drugi su lajali kao psi, neki su zavijali kao vuci, a drugi su roktali kao svinje. Svi su divljali, pretili jedni drugima, škrgutali zubima kao da žele da me pojedu; pripremali papire u kojima su zapisana sva moja loša dela", piše u predanju.
Zatim, duša uz pratnju dva anđela se sa zemlje uzdiže na nebo – u raj. Međutim, put je blokiran nečistom silom koja sedi na 20 stepenica na mitarstvima. Svako je posvećeno određenom grehu - laži, zavisti, škrtosti i drugim.
Iskušenja, prema legendi, traju četrdeset dana. Ako duša nije uspela sa njima da se izbori, onda je „knezovi u mitarstvima kidnapuju, žestoko muče i odvode na dno pakla i drže je tamo vezanu do Strašnog suda Hristovog. Oni koji dođu do kraja postižu večno blaženstvo.
Svako ima svoje mesto
U Rusiji je postojala legenda po ugledu na vizantijsko „Mitarstvo" – „Hod Bogorodice po mukama", koja se pojavila oko XII veka.
Nakon smrti i vaskrsenja Hrista, Bogorodica je živela u Jerusalimu i svaki dan je išla da se moli na Eleononskoj gori. Tamo joj se odjednom pokazao arhangel Mihajlo i „poveo je da svojim očima vidi mesta gde se muče grešnici".
Na jednom mestu su bili pagani koji „borave u večnoj tami i tugi", a na drugom u reci punoj vatre su tonuli oni koje su prokleli roditelji i lažni svedoci.
U drugom delu pakla su se na vrelom kamenju mučili oni koji su kasnili na nedeljno bogosluženje. U blizini, na gvozdenom drvetu, klevetnici su bili obešeni za jezike.
Na kraju, poražena onim što je videla, Bogorodica se obraća Gospodu i moli ga: „Vladiko, molim za tvoju milost za hrišćane". Gospod se složio i dao grešnicima povlastice u periodu „od Velikog četvrtka do dana Svete Trojice".
Ali, kao i legenda o Teodori, „Hod Bogorodice" je lepa izmišljena priča, kažu sveštenici. U Svetom pismu o posmrtnom iskustvu priča se samo na temu vaskrsa Hristovog voljenog prijatelja Lazara iz Vitanije.
Isceljenje Lazara
Prema pisanjima u Jevanđelju, Lazar je bio bolestan i molio je Spasitelja da ga isceli. Međutim, Isus umesto da ode do njega, on je „boravio dva dana na tom mestu na kome se i nalazio". Tek kad je Lazar umro tek je tada Isus krenuo na put.
U trenutku kada je stigao Lazar je bio mrtav već četiri dana. Isus je tražio da se skine kamen sa grobnice i glasno ga pozvao: „Lazare! Izađi!" Očevici su bili zapanjeni, jer je on umotan u plaštanicu izašao iz pećine.
Međutim, nema više priča o Lazaru. Prema ranim predanjima, Hristov prijatelj je živeo još 30 godina i postao je episkop na Kipru. Svi koji su ga videli su tvrdili: „Bio je mračan i skoro se nikada nije smejao". Šta je Lazar video?
Crkva zna samo da je čovekova duša besmrtna. Kada Gospod ponovo dođe na zemlju zbog Strašnog suda, svi ljudi će vaskrsnuti. Priče slične „Teodorinim mitarstvima" smatraju se religioznom mistikom.
U XX veku su potkrepili tu priču medicinskim slučajevima. Ljudi koji su preživeli kliničku smrt su pričali „kako su izlazili iz svog tela, osećali spokoj, smirenje, hodali po tamnom hodniku na čijem je kraju bila svetlost".
Drugi ljudi su govorili sasvim suprotno da su osetili „neopisiv strah, veoma jaku vatru i čuli ljude koji kukaju od bolova".
Naučnici još uvek ne mogu da to objasne. Jedni govore da ta svedočanstva potvrđuju realnost zagrobnog sveta, a drugi to objašnjavaju halucinacijama koje nastaju usled metaboličkih poremećaja. Međutim, ostaje činjenica da je iskustvo kliničke smrti slično onome koje je opisano u hrišćanskim predanjima.