Posle turbulentnog vikenda, bankarski sektor i finansijsko tržište Evrope danas su osvanuli u, kako se kaže berzanskim rečnikom, „duboko negativnoj teritoriji“. Prema podacima evropskih berzi, maltene sve akcije beleže pad. Tako je na primer pan-evropski indeks „stoks 600“ pao danas za 2,6 odsto, FTSE 100 za 2,29 odsto, frankfurtski DAKS za 2,7 odsto...
Prema proceni Si-En-Bi-Sija, ukupan pad akcija bankarskog sektora u Evropi pao je za šest odsto. Neslavni predvodnik potencijalnog „kolapsa“ finansijskog sistema Evrope je švajcarska banka „Kredi Svis“ koja je danas na početku trgovanja zabeležila gubitak od čak 20 odsto, nakon što su najveći akcionari banke najavili da više neće „sipati“ novac u nju.
Da stvar izgleda strašnije, nekoliko banaka pored „Kredi Svisa“ danas je obustavilo trgovinu njihovim akcijama i drugim hartijama, kako bi zaustavile strahovit pad na berzama.
S druge strane, azijska tržišta i tamošnji indeksi su tokom prethodne noći zabeležili dobre rezultate, kao i Vol Strit na kom su vrednosti akcija banaka odskočile nakon turbulentnog vikenda.
Ipak, na američkoj berzi svi fjučersi su se opasno približili nultoj stopi prinosa, ili su pak u pojedinačnim slučajevima pali ispod nule. Takođe, akcije na američkoj berzi su prošle nedelje pale najviše od septembra prošle godine.
Kako objašnjava za „Blic Biznis“ Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum, jedan od pokretača ovog pada jeste panični napad investitora i strah od domino efekta pada SVB, ali on ističe da je posredi nešto drugo.
„Druga stvar je poslovanje „Kredi Svisa“, čiji su pokazatelji poslovanja negativni u poslednje tri godine. Čitav ovaj pad je negativna reakcija na najavu najvećeg akcionara „Kredi Svisa“ koji je rekao da banka više ne može da računa na dokapitalizaciju i to je izazvalo masovno povlačenje“, ističe Stakić.
„Kredi Svis“ u minusu od 24 odsto
Prema najsvežijim podacima sa berzi, „Kredi Svis“ je u 11 sati zabeležio pad od čak 24 odsto vrednosti svojih akcija, i tamošnja berza je u više navrata danas gasila trgovanje akcijama kako, dodaju stručnjaci Si-En-Bi-Sija, ne bi dotakla dno.
Najveći investitor u „Kredi Svisu“, koji se banci priključio tokom njene potrage za svežim kapitalom prošle godine, rekao je da ne može da pruži švajcarskoj banci veću finansijsku pomoć.
„Ne možemo jer bismo prešli iznad 10 odsto. To je regulatorno pitanje“, rekao je u sredu predsednik „Saudijske nacionalne banke“ Amar el Kudairi.
Kako je prokomentarisao Naim Aslam, glavni investicioni službenik u „Zaie Kapital Markets“, povodom ovog dešavanja postoji niz zabrinutosti.
„Prvo, trgovci su zabrinuti da li će „Kredi Svis“ moći da preživi s obzirom na to da su njegove akcije danas pale dvocifreno. Drugo pitanje je pitanje pooštravanja monetarne politike koje brine trgovce u Evropi dok mnogi i dalje veruju da će „Evropska centralna bankda“ uraditi ono što najbolje radi, juri „krivu inflacije“, rekao je Aslam.
Banke obustavljaju trgovinu
Više evropskih banaka danas je obustavilo trgovinu svojim akcijama i drugim hartijama od vrednosti uključujući „Kredi Svis“, „Unikredit“; „Monte dei Paschi“, „BNP Pariba“, „Sosijete ženeral“.
Trgovanje francuske bankarske grupe „BNP Pariba“ zaustavljeno je nakon što su akcije pale za sada već 10,8 odsto, preneo je Diskloz TV u tvitu.
Pala i cena nafte
Bankarski bankroti u Americi oborili su cenu nafte. Barel na evropskom tržištu jutros je još jeftiniji - 79 dolara, a cena je juče prvi put pala ispod 80 dolara od februara 2021. godine, a ne tako davno išla je i do 120.
Cena nafte u Londonu pala je juče ispod 80 dolara po barelu prvi put od početka februara, nakon kolapsa „Banke Silicijumske doline“ koji je uneo dodatne turbulencije na tržištima energenata. I jutros je barel na londonskom tržištu pao na 78 dolara.
Američke vlasti žure da ojačaju poverenje u bankarski sistem i spreče da se kriza prelije i na druge banke, dok je grupa „Goldman Saks“ odustala od poziva na povećanje kamatne stope Federalnih rezervi sledeće nedelje zbog postojećih turbulencija.