Knjigom su obuhvaćeni autori koje Dončić naziva maršalima poezije.
Rusija književna velesila
„Teško da se može drugačije govoriti o ruskoj poeziji 20. veka imajući u vidu da je Rusija književna velesila, svetski rasadnik ne samo poezije nego književnosti uopšte. Tu su veliki Dostojevski, Tolstoj i maršali poezije. Iza njih su Francuzi, a sve ostale u poređenju sa Rusijom, možemo nazvati književnim mesnim zajednicama“, ističe Dončić za Sputnjik .
Antologija obuhvata poeziju 20 pesnika: Ivana Bunjina, Konstantina Baljmonta, Aleksandra Bloka, Andreja Belija, Osipa Mandeljštama, Borisa Pasternaka, Vladimira Majakovskog, Sergeja Jesenjina... Među njima su i dve velike dame ruske poezije - Ana Ahmatova i Marina Cvetajeva.
„Dovoljno je to - 20 pesnika 20. veka. Rusija ima 2000 pesnika pa možemo taj izbor da proširimo na 100-200, ali ipak je ovaj ono što je prepoznatljivo i nezamenljivo“, objašnjava Dončić.
Otvoreni i podrumi ruske poezije
On ističe da knjigu čini posebnom lirika ruskog podzemlja:
„Priznanje treba odati prevodiocu Svetislavu Travici koji se stručno pozabavio tim segmentom ruske poezije i otvorio podrume ruske poezije. Zaista je otkrio nešto za nas potpuno novo. Tu su Sergej Čudakov, Stanislav Krasovicki i drugi veliki pesnički glasovi. Sam Brodski je jednom rekao: Nobelovu nagradu treba da dobije Sergej Čudakov, a ne ja“.
Iza prepeva ruske poezije stoje velika književna imena poput Stevana Raičkovića, Bore Ćosića, Branka Miljkovića, ali i Nikola Bertolino, Radojica Nešović, Vladimir Jagličić...
„Poezija je zaista osetljiva. Zahteva istančan ukus, ne trpi prevode. Ona se mora prepevati. Ako nisi pesnik, ne treba da radiš taj posao. To nije proza, novinarski tekst. U poeziji ne sme da se izgubi muzika, slika, poezija se mora poštovati“, naglašava naš sagovornik.
Dončić primećuje da su u zemljama Istočnog bloka mnogo prevođeni ruski pesnici, ali su autori i pesme birani po ideološkoj matrici:
„Ja sam takve knjige preskočio. To su suvi prevodi, a poezija to ne trpi. Ako se poezija ne prepeva, ona se skrnavi. Cilj mi je bio da ovom antologijom ponudim oslobođeni odnos prema umetnosti i poeziji“.
Majakovski – kruna svetskog pesništva
Priređivač izdvaja poeziju Majakovskog:
„Za mene je on bio i ostao kruna svetske poezije. Neće ga stići niko nikada. Pesmu 'Pa ipak' naučio sam sa 14 godina i danas je znam.“
Dončić ističe da su srpski čitaoci zainteresovani za rusku poeziju, da je ona uvek bila i biće prisutna u našoj zemlji i za 2025. najavljuje antologiju ruske poezije 21. veka.
U međuvremenu planira objavljivanje antologije srpske poezije 20. veka i poručuje da samo slobodan čovek, oslobođen profesorskih, ideoloških i svih drugih mantri može da pristupi čitanju poezije.